Tizimlarni moddellashtirish


«ПУСК»—«ПРОГРАММЫ»—«MICROSOFT EХCEL»



Download 1,37 Mb.
bet8/26
Sana08.11.2022
Hajmi1,37 Mb.
#862474
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   26
Bog'liq
Laboratoriya ishi транспорт

1. «ПУСК»—«ПРОГРАММЫ»—«MICROSOFT EХCEL»
2.MICROSOFT EХCEL да ёзилган ихтиёрий хужжатни очиш ёрдамида, бунда EХCEL дастури автоматик равишда ишга туширилади.




MICROSOFT EХCEL ишга туширилгандан сўнг экранда қуйидаги дарча ҳосил бўлади




Иш олиб борилаётган ишчи китобнинг ишчи варақлар номини ўзгартиринг. Бунинг учун ишчи варақ номи устига сичқонча кўрсаткичини келтириб, чап тугмасини икки марта тезликда босинг. Клавиатурадан ихтиёрий бир тугмачани босиб, курсор ҳосил бўлгандан сўнг ишчи вараққа МАЪЛУМОТ деб ном беринг.
А1 ячейкага курсорни келтириб, унга сонларнинг ўзгариши номли сарлавҳа қўйинг.
А2 ячейкага бошлаб исталган сонларни А устунга кетма кет киритинг.
В1 ячейкага соннинг иккиланганлиги номли иборани киритинг.
С1 ячейкага соннинг квадратига иборасини киритинг.
Д1 ячейкага сондан кейинги сон квадрати иборасини киритинг.
В2 ячейкага =2*А2 формуласини киритинг.
С2 ячейкага =А2*А2 формуласини киритинг.
Д2 ячейкага =В2+С2+1 формуласини киритинг.
В2, С2 ва Д2 ячейкаларини фаоллаштиринг, яъни қора контур шаклига келтиринг.
Сичқонча кўрсаткичини контурнинг ўнг паст бурчагига олиб келинг. Тўлдириш маркери + белгиси ҳосил бўлгандан сўнг чап яъни, А устунида киритилаётган сонларнинг охирги сонигача бўлган ҳолатда рамкани пастга қараб суринг. А қаторда биринчи белгини ўзгартиринг ва В, С, Д қаторларга тўгри келадиган амалларнинг автоматик равишда ҳисобланишига ишонч ҳосил ҳосил қилинг.
Е1 ячейкасига масштаблаштирилган кўпайтма иборасини киритинг.
Е2 ячейкасига 5 сонини киритинг.
F1 ячейкасига масштаблаштирилган натижа иборасини киритинг.
F2 ячейкасига =А2*Е2 формуласини киритинг.
А тўлдирилган ячейкасига тўгри келадиган бу формулани F қаторидаги ячейка формуласига нуша олиш автотўлдириш методидан фойдаланинг.Масштаблаштирилган натижа тўгри емаслигига ишонч ҳосил қилинг. Бу Е2 ячейка адреси формулада нисбий ўтказиш билан берилганлигидандир.Курсорни F2 ячейкасига ва кейин формулалар ёзиш курсорини ўрнатиб, клавиатурадаги F2 тугмасини босинг. Формула енди =А2*Е2 кўринишда бўлишига ишонч ҳосил қилинг ва Ентер клавишини босинг.
F2 ячейкасида F устунидаги формула киритиш учун юқоридагиларни такрорланг. Абсолют алмаштириш ёрдамида тўлдирилган Ф устуни ячейкасидаги амаллар барча натижалар учун тўгри келишига ўзингиз амин бўласиз.Иш китобини боокс.хлс номи билан сақланг.

2. Ҳар бир катакчага киритилаётган сонлар ўзгармаслар (константалар) сифатида қабул қилинади.Тугмаларнинг бошқа барча комбинациялари орқали киритилаётган маълумотлар рақамли ва рақамсиз белгилардан иборат бўлиб, матн сифатида қаралади. Манфий сонлар киритилаётганда сон олдига «—» ишораси қўйилади ёки сон қавс ичига олиниб ёзилади. Масалан, -5 ёки (5). Киритилаётган сонлар тўғрилиги катакчанинг ўнг чегарасида жойлашиши.
Киритилаётган сонли қийматлар форматламаган ҳолатда бўлади, бошқача айтганда, улар оддий рақамлар кетма-кетлигидан иборат бўлади. Шунинг учун сонларни бичимлаш зарур. Сонларни бундай бичимлашдан мақсад — катакчадаги маълумотларни, яъни сонларни осон ўқиш имконини беришдир.

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish