Тизимли таҳлилнинг ривожланиш тарихи, предмети, мақсади


бошқариш назарияси, кибернетика



Download 423,71 Kb.
Pdf ko'rish
bet11/36
Sana10.06.2022
Hajmi423,71 Kb.
#652698
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   36
Bog'liq
tizimli tahlil asoslari

бошқариш
назарияси, кибернетика
) жараёнида ташқи дунёдан олинган хабардир;
• ахборот бу, тизимдаги ноаниқликларни бартараф қилувчи алоқа ва
муносабатлардир (
ахборот назарияси
);
• ахборот бу, тизимда танлаш эҳтимоллигидир (
эҳтимоллар назарияси
);
• ахборот бу, материя аксланиши, онг атрибути, тизим “иқтидори”дир
(
фалсафа
).
Билиш жараёни
– ахборот долзарблигининг иерархик тизими, унда
иерархиянинг ҳар бир навбатдаги поғонасида билим олдинги поғонадаги
билимлар долзарблигининг интеграл (жамланган) натижасидир. Бу оддий сезги
ёрдамида қабул қилинадиган ахборотлардан тортиб, то мураккаб аксиоматик ва
абстракт (мавҳум) назарияларгача бўлган информацион ресурсларнинг
интеграцияланиш 
жараёнидир.
Маълумотлар
– маълумотларнинг 
қандайдир 
манбаи 
ёрдамида
долзарблаштириладиган синтаксис сигналлар, образлардир. Улар уларнинг
семантик 
маъносига 
боғлиқмас
ҳолда 
кўрилади.
Ахборот(
и
нформация
) – бу семантик моҳияти ҳисобга олган ҳолда
кўриладиган маълумотлардир.
Билимлар
– қандайдир бир мақсад ва
таснифга эришишни таъминлайдиган ахборот (информация)дир.
Ахборот (информация) қўйидаги турларда бўлади:
• Бошланғич (ахборотни фаоллаштиришда ундан фойдаланиш бошланадиган
босқичдаги ахборот);
• оралиқ (ахборотни фаоллаштиришда бошидан охиригача бўлган босқичда
ишлатиладиган ахборот);
• натижавий (ахборотдан фойдаланиб бўлингач, унинг фаоллаштирилиши
якунида олинадиган ахборот).
• доимий (фаоллаштирилганда ҳеч қачон ўзгармайдиган ахборот);
• ўзгарувчан (фаоллаштирилганда ўзгарадиган ахборот);
• аралаш – шартли –доимий (ёки шартли-ўзгарувчан).
Ахборот (информация)нинг синфланиши
:


17
• Фойдаланиш босқичига кўра;
• Тўлиқлигига кўра (ортиқча, етарли, етарлимас);
• Тизим мақсадига нисбатан (синтаксис, семантик, прагматик);
• Тизим элементларига нисбатан (статик, динамик);
• Тизим таснифига нисбатан (таснифли, нисбий);
• Тизимни бошқаришига нисбатан (бошқарувчи, маслаҳат берувчи,
ўзгартирувчи);
• Ҳудудга нисбатан (федерал, регионал, маҳаллий ва ҳ.к.);
• Фойдаланиш мумкинлигига кўра (очиқ ёки ҳамма фойдаланиши мумкин ва
ҳ.к.);
• Предмет соҳасига кўра, фойдаланиш характерига кўра

Download 423,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish