Тизимли таҳлилнинг ривожланиш тарихи, предмети, мақсади



Download 423,71 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/36
Sana10.06.2022
Hajmi423,71 Kb.
#652698
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36
Bog'liq
tizimli tahlil asoslari

тизимли
фикрлашдир
. Баъзида уни аналитик фикрлашга тенглаштирадилар, аммо бу
тенглаштириш тўлиқ маънода эмас. Тафаккур аналитик бўлиши мумкин,
тизимли ёндошиш
эса, тизимлар назариясига асосланган методологиядир.
n
Предметли
(предметга йўналтирилган)
фикрлаш
– бу хусусий ва умумий
воқеалар ва ҳодисалар қаторида, бир мақсадга йўналтирилган ҳолда (одатда,
ўрганиш мақсадида) сабаб-оқибат алоқаларини ва қонуниятларини топиш,
аниқлаш ва фаоллаштиришга ёрдам берувчи метод (принцип)дир. Кўп ҳолларда
бу системаларни тадқиқ қилишнинг методикаси ва технологиясидир.
Илмий билим сифатида тизимли таҳлилнинг зарурий атрибутлари
(ташкил этувчилари) :
n
предмет соҳасининг мавжудлиги – тизим (система)лар ва тизим
процедуралари;


6
n
тизимнинг умумий хоссалари ва атрибутларини аниқлаш, системага солиш,
баён этиш;
n
бу тизим (система)ларда қонуниятлар ва инвариантларни аниқлаш ва баён
этиш;
n
тизимларни, уларнинг табиатини ва атроф-муҳит билан алоқасини ўрганиш
учун қонуниятларни фаоллаштириш;
n
тизимлар ҳақидаги билимларни жамлаш, сақлаш ва фаоллаштириш
(коммуникатив функция).
Тизимли таҳлил бир қатор умумий тамойил (принцип)ларга таянади,
уларнинг ичида:
n
Дедуктив кетма-кетлик принципи
– бу тамойилга кўра тизим босқичлар
бўйича кетма-кет: атроф-муҳит ва бир бутун билан боғлиқликдан то қисмларнинг
бир бутун билан боғлиқлигигача, кўриб чиқилади (тизимли таҳлилнинг
босқичларида бу савол батафсил кўрилади);
n
жамлаб (интегрир) қараб чиқиш тамойили
– бунда, системанинг ҳатто
алоҳида ички қисмлари қаралганда ҳам, ҳар бир система узлуксиз бир бутун
бўлиши керак;
n

Download 423,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish