Топографик картада берилган нуқталарнинг координаталарини аниқлаш



Download 8,18 Kb.
bet1/2
Sana10.06.2022
Hajmi8,18 Kb.
#651161
  1   2
Bog'liq
2-Amaliy ish


Топографик картада берилган нуқталарнинг координаталарини аниқлаш.
1. Картада берилган А Б К нуқтанинг тўғри бурчакли координаталарини аниқлаш.
А Б C нуқтадан координат (километр) тўрларига перпендикуляр тушурамиз, перпендикулярлар Δxa ва Δya, Δxб ва Δyб, Δxс ва Δyс ларнинг узунлиги карта масштаби аниқлигида ўлчаймиз. Бизнинг мисолимизда Δxa=0м, Δya=0м, Δxб=0м, Δyб=0м, Δxс=0м, Δyс=0м га тенг, унда
xa= 6070625м + Δxa = 6070625м + 0м = 6070625м
ya= 3696525м + Δya = 3696525м + 0м = 3696525м


xб= 6071575м + Δxб = 6071575м + 0м = 6071575м
yб= 3698587м + Δyб = 3698587м + 0м = 3698587м


xс= 6069750м + Δxс = 6069750м + 0м = 6069750м
yс= 3699325м + Δyс = 3699325м + 0м = 3699325м


Топографик картада берилган нуқтанинг географик координаталарини
аниқлаш.
Топографик карта томонларида кенглик ва узоқликни кўрсатувчи минутлар рамкасидан фойдаланиб, берилган (координатаси аниқланаётган) нуқтага энг яқин бўлган минут рамкалари бирлаштирилиб жанубий ва шимолий параллел чизикларни ва ғарбий ва шарқий меридиан чизиқларини ўтказамиз. Нуқтанинг кенглик ва узоқлиги қуйидаги ифода билан аникланади
φ= φж + Δφ,
λ = λғ + Δλ,
бу ерда
φж - жанубий параллел кенглиги,
λғ - ғарбий меридиан узоклиги


Δφ қиймати (минут бирлигида) жанубий параллелдан нуктагача бўлган чизик узунлигини, жанубий ва шимолий параллели минутга тенг бўлган чизик узунлигига нисбатан топамиз.
Худди шу усулда да қиймати топилади.
Мисол. 1:25000 масштабдаги картада А Б С нуқтанинг географик координаталари аниклансин.
А Б С нуктагача яқин жойлашган жанубий параллел ва ғарбий меридиан қуйидаги координаталарга эга: : φж = 54°40', λғ = 18°00".
φa = 54°43' +23" = 54°43 28",
λa = 18°02' 37"
φб = 54°44' +05"= 54°44'05",
λб = 18°04' + 38"=18°04'38".
φс = 54°43' +04" = 54°43'04",
λс = 18°04'+13" = 18°04' 13".


Топографик картада берилган йўналишнинг дирекцион бурчак, ҳақиқий ва магнит азимутларини аниқлаш.


Биз биламизки, дирекцион бурчак ўк меридианининг шимоли (ёки унга параллел бўлган чизик, топографик карталарда бу километр тўрларининг вертикал чизиқлари)дан соат стрелкасининг йўналишида ориентирланаётган йўналишгача ўлчанади. СA чизиқ координата тўрини кесиб ўтаяпти, унинг дирекцион бурчаги αCA бўлади. Ориентирланаётган чизик билан координата тўрининг вертикал чизиғи кесишган нуқтасига транспортир ноли ўрнатилиб, шимол томонидан соат стрелкаси йўналишида дирекцион бурчак қиймати ўлчанади, αCA =285°00". Агар


ориентирланаётган йўналиш координата тўри вертикал чизиғин утган булса, у холда ориентирланаётган чизикни координата тӱри билан кесишгунча давом эттирилади, ёки координата тўрининг вертикал чизии ориентирланаётган чизиқ бошига параллел кўчирилади. Шу тарика αAB=64°00' ва αBC=151° 00' дирекцион бурчаклар ўлчанади.
Топографик картанинг жанубий рамкаси тагида келтирилган диаграммада ўк меридианни (тўр чизиғи), географик меридиан ва магнит азимути меридианлари орасидаги боғлиқликни кўрамиз. Унга кўра CA чизиқнинг азимути А, унинг дирекцион бурчаги αCA дан меридианлар яқинлашиш бурчаги γ=2°24' га кичик экан. Назариядан биламизки, дирекцион бурчак ва азимут орасидаги боғланиш қуйидагига тенг:
А = α + γ,
агар ү ғарбий бўлса манфий (-), шаркий бўлса мусбат (+) ишора билан олинади.
Биз кўраётган мисолда ү яқинлашиш шарқий, шунинг учун
ААС = αCA + γ = 285°00' +2°24' = 287°24',
ААВ ва Авс худди шундай аниқлаймиз:
ААВ = αAB + γ = 64°00" +2°24'= 64°24',
Авс = αBC + γ = 151°00" +2°24' = 151°24'.
Диаграммадан кўрамизки, CA чизиқнинг магнит азимути M ҳақиқий азимутдан магнит стрелкасини оғиш бурчаги δ= 6°12'га кичик.
Азимут ва магнит азимути орасидаги боғланиш умумий кўринишда қуйидагича ифодаланади:
А = M+ δ, → M = A – δ,
агар 8 ғарбий бўлса манфий (-), шарқий бўлса мусбат (+) ишора билан олинади. Биз кўраётган мисолда δ – шарқий, унда:
MCA = АСА – δ = 287°24'- 6°12'= 281°12';
худди шундай:
МАВ = ААВ – δ =64°24'- 6°12'= 60°12";
Мвс = Авс – δ =151°24'- 6°12'= 147°12".



Download 8,18 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish