Тошбакалар туркуми



Download 53 Kb.
bet1/5
Sana30.05.2022
Hajmi53 Kb.
#619700
  1   2   3   4   5
Bog'liq
sudralib yuruvchilar ma\'lumot


ТОШБАКАЛАР ТУРКУМИ
Бу хилдаги хайвонларнинг улчами нихоятда турли-туман булиб, уларнинг массаси 100-200 граммдан 400 кг гача боради. Уларнинг 210 тури маьлум. Танаси суякли коса билан копланган булиб, улар орка-калкон ва корин-пластрондан иборатдир. Орка калконли теридан келиб чиккан суякли пластипкалардан пайдо булиб, улар ковурга ва умурткаларнинг усимталари билан бирга усган булади. Корин пластрони умров суяклари ва корин ковургаларидан хосил булган. Бу иккала калкон узаро суякли улагич билан мустахкам бирга усган ёки улар узаро харакатчан пайлар билан бириккан булади. Боши узун харакатчан буйнига жойлашган, у калкон оркасигача хам чузилиб чикиши мумкин. Огиз бушлигида йугон, гуштдор тили жойлашган. Тишлари йук. Томоги кизилунгачгатомон йуналган булиб, у узун девори калин булган ошкозонга уланади. Кейинги органи ичаклардан узуксимон валиклар билан ажралган. Ковуги катта. Орка ичагидан иккита аналь пуфаклари кетиб, бу пуфаклар сув билан тулган булади. Ургочи тошбака тухум куйиш учун чукурча казишда аналь пуфакчасидаги сув билан тупрокни юмшатади. Уларнинг упкаси катта хажмда булади. Бундан ташкари, сув тошбакаларида кушимча равишда сув оркали нафас олиш мосламаси булиб, бу хилдаги нафас олиш кон томирларига бой булган томогидаги усиклари ва аналь пуфаклари оркали кечади.
Тошбаканинг бош мияси жуда кучсиз ривожланган, у тана массасининг мингдан бир булагидан хам камрокни ташкил этади. Кузи яхши ривожланган, куз корачиги хамиша думалок булади. Таьм, хид билиш ва сезиш органлари нисбатан сезгирдир. Кул-оёклари хам яхши ривожланган. Сув тошбакаларида улар куракоёкка узгариши мумкин. Тошбакалар асосан тропик хамда экваториал мамлакатларда таркалган. Улар курукликда (чулларда, тропик урмонларда, тогларнинг кияликларида), чучук сувли хавзаларда (кулларда, дарёларда, боткокликларда), денгиз ва океанларда яшайди.
Тошбакаларнинг купчилиги хайвонот махсулотлари билан озикланадилар. Курукликда яшовчи тошбакалар ва кисман денгиз тошбакаларининг озик рациони асосан утлардан (сув утлари, поялар, усимлик гуллари, барглар ва усимлик мевалари, сув атрофида усадиган усимликлардан) иборатдир.
Жинсий диморфизм уларнинг улчамларида сезилиб, одатда ургочилари эркакларига нисбатан анча- мунча кичик булади. Купайиши хамма турларида хам бир-бирига ухшашдир. Чунончи, улар курукликда, камдан-кам сувда ёки сув остида жуфтлашганларидан кейин тухумларини хамма вакт курукликка куядилар. Бунда денгиз тошбакалари узларининг тухум куядиган жойларига бориш учун бир неча минг км масофага сузиб боришлари мумкин. Тошбакаларнинг турига уларнинг катта – кичиклигига караб куядиган тухумлари биттадан 200 тагача фарк килади. Тухумларининг ранги ок ёки бир оз саргиш булиши мумкин. Инкубация даври уч ой давом этади.
Тошбакалар узок йиллар давомида хаёт кечирадиган хайвонлардан саналади. Маьлум булишича, СССР –да таркалган тошбакаларнинг баьзилари 120 йилгача яшаган, курукликда яшайдиган турлари эса 150 йилгача яшаганлиги кузатилган, Тошбакаларнинг купчилик турларида гушти тансик овкатлардан хисобланади.

Download 53 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish