Toshkent farmatsevtika instituti dori turlari texnologiyasi kafedrasi


Буралиб ѐпиладиган пластмасс қопқоқларга ишлов бериш тартиби



Download 6,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet798/822
Sana30.12.2021
Hajmi6,67 Mb.
#97398
1   ...   794   795   796   797   798   799   800   801   ...   822
Bog'liq
farmatsevtik texnologiya

Буралиб ѐпиладиган пластмасс қопқоқларга ишлов бериш тартиби. 

3.7.Янги, буралиб ѐпиладиган пластмасс қопқоқлар 50°-60°С гача иситилган оддий сувда бир неча 

маротаба ювилади ва қуритиш шкафида 50°-60°Сда   қуритилади. 

Қуритилган қопқоқларни қоғоз қутиларда ва бошқа идиш - 

ларда ифлосланишига йўл қўймаган ҳолда сақланади. 

Агар қопқоқлар сақлаш вақтида ифлосланган бўлса, уларга  ишлов беришдан олдин ювиш воситаси 

қўшилган сув билан говиб ташланади. 

Дорихона муассасаларида стерил 

ва асептик дорилар тайѐрлаш 

бўйича Қўлланмага 

4- илова 

Изотоник концентрацияни натрий хлорид эквиваленти бўйича жадвали 

 

Дори моддасининг  номи 



Эквиваленти 

1 

2 

Адреналин гидрохлорид 

0,27 

Анальгин 



0,18 

Антипирин 

0,13 

Аминазин 



0,10 

Амизил 


0,19 

Апоморфин гидрохлорид 

0,14 



507 

 

Атропин сульфат 



0,10 

Ацеклидин 

0,20 

Аминокапрон кислотаси 



0,27 

Аскорбин кислотаси 

0,18 

Бензилпенициллин калий тузи 



0,15 

Бензилпенициллин натрий тузи 

0,15 

Барбамил 



0,25 

Борат кислотаси 

0,53 

Глицерин 



0,35 

Глюкоза (сувсиз) 

0,18 

Дикаин 


0,18 

Димедрол 

0,20 

Калий йодид 



0,35 

Калий хлорид 

0,76 

Кальций хлорид 



0,36 

Кальций лактат 

0,14 

Кофеин бензоат натрий 



0,23 

Кумуш нитрат 

0,33 

Лактоза 


0,07 

Левомицетин 

0,10 

Магний сульфат 



0,14 

Мис сульфат 

0,13 

Мезатон 


0/28 

Морфин гидрохлорид 

0,15 

 Натри бензоат 



0,40 

Натрий бисульфат 

0,60 

Натрий бромид 



0,62 

Натрий гидрокарбонат 

0,65 

Натрий йодид 



0,38 

Натрий метабисульфит 

0,65 

Натрий нитрит 



0,83 

Натрий нитрат 

0,66 

Натрий салицилат 



0,35 

Натрий сульфат 

0,23 

Натрий тетраборат 



0,34 

Натрий тиосульфат 

0,30 

Натрий хлорид 



1,0 

Натрий цитрат инъекция учун 

0,30 

Натрий ацетат 



0,46 

Никотинамид 

0,20 

Никотин кислотаси 



0,25 

Новокаин 

0,18 

Новокаинамид 



0,27 

Норсульфазол катрий 

0,15 

Папаверин гидрохлорид 



0,10 

Пилокарпин гидрохлорид 

0,22 

Платифиллин гидротартрат 



0,13 

Прозерии 

0,19 

Промедол 



0,22 

Резорцин 

0,27 

Рух сульфат 



0,12 

Скопаламин гидробромид 

0,11 

Совкаин 


0,13 


508 

 

Сорбитол 



0,19 

Стрихнин нитрат 



0,12 

Стрептомицин сульфат 

0,07 

Сульфадиазин натрий 



0.21 

Сульфацил натрий 

0,23 

Текодин 


0,14 

Тиопентал- натрий 

0,20 

Тиамин хлорид 



0,21 

Тримекаин 

0,21 

Физостигмин салицилат 



0,16 

Флюоресцеин натрий 

0,31 

Хинин гидрохлорид 



0,14 

Хинозол 


0,15 

Цистеин 


0,28 

Этамин гидрохлорид 

0,10 

Этилморфин гидрохлорид 



0,15 

Эуфиллип 

0,17 

Эфедрин гидрохлорид 



0,28 

 

 



 

 

 



 

Изоҳ:  Натрий  хлорид  эквиваленти  деб,  эритмада  1,0  г  моддани  осмотик  босимига  мос 

келадиган  осмотик  босим  ҳосил  қилиш  учун  керак  бўлган  натрий  хлоридни  грамм  миқдорига 

айтилади. 



Дорихона муассасаларида стерил 

ва асептик дорилар тайѐрлаш 

бўйича қўлланмага 

5- илова 

Айрим антибиотикларнинг 1 млн ТБ  ва оғирлигининг ўзаро нисбати 

Антибиотикнинг номи 

Оғирлиги 

(грам-

мда) 

Амфотерицин   В 

1,38 

Бензилленициллин калий тузи 



0,625 

Бензилпенициллип иатрий тузи 

0,65 

Бензилпенициллин новокаин тузи 



1,0 

Доксициклин (Вибрамицин) 

1,15 

Канамицин сульфат 



1,0 

Кефзол   (Цефазолин) 

1,0 

Клафоран (Цефотаксим) 



1,0 

Леворин 


0,02 

Леворин натрий тузи 

0,02 



509 

 

Лонгацеф 



1,0 

Микогептин 

1,0 

Мономицин 



1,0 

Морфоциклин 

1,0 

Неомицин сульфат 



1,56 

Нистатин 

0,25 

Окситетрациклин дигидрат 



1,3 

Олеандомицин фосфат 

1,3 

Олететрин 



1,0 

Пасомицин 

1,0 

Полимиксин В сульфат 



0,1 

Полимиксин М сульфат 

0,125 

Ристомицин сульфат 



1,25 

Стрептомицин сульфат 

1,0 

Тетрациклин 



1,0 

Тетрациклин гидрохлорид 

1,0 

Фепоксиметилпенициллин 



0,6 

Флоримицин сульфат 

1,0 

Цефамизин (Цефазолин) 



1,0 

Эритромицин 

1,11 

 

 



 

 

 



Гомеопатик 

 

 

 

гранулаларнинг 

 

 

 

умумий 

 

 

 

оғирлигида 

 

 

 

(шу 

 

 

жумладан 

қадоқланган   вақтда) йўл қўйилиши мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

Кўрсатилган   оғирлиги, г 

Оғиш меъѐри,  % 

1,0 га  10,0 гача 

±   5 

10,0 дан   100,0   гача 



±   3 

 

3.  

Шамча        ва  ҳаб  дорилар  (суппозиторий  ва  пилюлялар)нинг        алоҳида 

ўлчаб олинган оғирлигида йўл қўйилаши мумкин бўлган   оғиш меъѐрлари. 

Шамга  ва  хаб  дориларнинг  ўртача  оғирлиги  20  донадан  кам  бўлмаган  шамчаларни  ѐки  ҳаб 




510 

 

дориларни (0,01 г-гача аниқлик билан) тортиб аниқланади. Агарда тайѐрланган шамча ѐки ҳаб дорилар сони 



10 донадан кам бўлса, уларнинг барчаси тортилади. 

Ҳаб  дорисининг ўртача оғирлигига нисбатан бўлган фарқини аниқлаш мақсадида 20 донадан кам 

бўлган шамча ѐки ҳаб дориларнинг ҳар бирини алоҳида тортиш йўли билан аниқланади. 

Шамча ва ҳаб дорилар учун ўртача оғирликга нисбатан йўл қўйилиши мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

- шомчаларга 

 

 



 

 

 



± 5 % 


- 0,3 г оғирликгача бўлган  ҳаб дориларга          

± 10 % 



- 0,3 г оғирликдан ошиқ бўлган ҳаб дориларга     - 

+   5 % 


- кўпи билан 2 та шамча учун       

            - ±7,5 %  йўл қўйилади. 



 

4. 

Кукун,          шамча          ва          ҳаб          дориларнинг          (тайѐрлаш          мобайнида) 

таркибидчги      алоҳида    ўлчаб    олинған      дори      моддаларипинг    оғирлигида          йўл 

қўйилиши мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

 

Кўрсатилган   оғирлиги, г 

Оғиш меъери,  % 

0,02   гача 

± 20 

0,02 дан   0,05 гача 



± 15 

0,05 дан   0,2 гача 

± 10 

0,2 дан   0, 3 гача 



± 8 

0,3 дан  0,5 гача 

± 6 

0,5 дан   1,0 гача 



± 5 

1,0 дан   2,0 гача 

± 4 

2,0 дан  5,0 гача 



± 3 

5,0 дан   10,0 гача 

± 2 

10,0 дан   юқори 



± 1 

 

5.      Оғирлик-ҳажм      усули      билан      суюқ    дори      турларини      тайѐрланганда,  уларнинг  умумий 



ҳажмида   йўл ҳўйилиши мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

Кўрсат илган   ҳажм и,   мл 

Оғиш   меъѐри,  % 

10 гача 


± 10 

10 дан    20 гача 

± 8 

20 дан    50 гача 



± 4 

50 дан   150 гача 

± 3 

150 дан   200 гача 



± 2 

200 дан юқори 

± 1 

Мазкур  оғиш  меъѐрлари  суюқ  дори  турлари  концентратлардан  ѐки  қуруқ  дори  моддалардан  тайѐрланган 



бўлишидан қатъи   назар   қўлланилади. 

 

6. Дорихона муассасаларида олдиндан тайѐрлаб қўйиладиган  ва шиша идишларга қадоқланадиган 

(қуйиладиган)  инъекция  учун  ишлатиладигап  эритмаларни      умумий  ҳажмида  йўл  ҳўйилиши 

мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

Кўрсатилган   ҳажми,   мл 

Оғиши меъѐри,  % 

50 гача 


± 10 

50 дан  юқори 

± 5 

 

7. Оғирлик-ҳажм усулида тайѐрланадиган суюқ  дори турлари. таркибидаги алоҳида ўлчаб олинган 



қуруқ дори моддаларининг оғирлигида йўл қўйилиши мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

Кўрсатилган   оғирлиги, г 

Оғиш меъѐри, % 

0,02 гача 

± 20 

0,02 дан    0,1 гача 



± 15 

0,1 дан   0,2 гача 

± 10 

0,2 дан   0,5 гача 



± 8 


511 

 

0,5 дан    0,8 гача 



± 7 

0,8 дан   1,0 гача 

± 6 

1,0 дан   2,0 гача 



± 5 

2,0 дан  5,0 гача 

± 4 

5,0 дан юқори 



± 3 

 

8. 



Оғирлик 

усули 

билан 

тайѐрланадиган 

суюқ 

дори 

турларининг 

умумай 

оғирлигида йўл қуйилиши мумкин бўлган   оғиш меъѐрлари: 

Кўрсатилган   оғирлиги, г 

Оғиш меъѐри, % 

10,0  гача 

± 10 

10,0  дан 0,2 гача 



± 5 

20,0  дан 50,0 гача 

± 4 

50,0  дан 150,0 гача 



± 3 

150,0  дан 200,0 гача 

± 2 

200,0  дан юқори 



± 1 

 

9. Оғирлик усулида тайѐрланадиган  суюқ  дори турлари  ва суртмалар пгаркибидаги  алоҳида ўлчаб 



олинган қуруқ дори моддаларининг оғирлигида иул қўйилиши мумкин бўлган оғиш меъѐрлари: 

 

Кўрсатилган   оғирлиги, г 



Оғиш меъѐри,  % 

0,1 гача 

± 20 

0,1 дан      0,2 гача 



± 15 

0,2 дан     0,3 гача 

± 12 

0,3 дан     0,5 гача 



± 10 

0,5 дан     0,8 гача 

± 8 

0,8 дан      1,0 гача 



± 7 

1,0 дан     2,0 гача 

± 6 

2,0 дан     10,0 гача 



± 5 

10,0 дан    юқори 

± 3 

 

 




Download 6,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   794   795   796   797   798   799   800   801   ...   822




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish