“Транспорт тизимлари” кафедраси Рахимов С. И. "Ички ѐнув двигателлари назарияси ва динамикасининг асослари" фанидан курс лойихасини бажариш бўйича



Download 0,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/7
Sana13.04.2023
Hajmi0,62 Mb.
#927575
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
IYOD kurs ishiga uslubiy qo\'llanma

5. Динамик хисоб 
 
Кривошип шатун механизми (КШМ)ни динамик хисоби инерция кучлари ва 
газлар босимидан хосил буладиган моментлар ва йигинди кучларни 
аниклашдан иборат. Бу кучлар оркали асосий деталларни мустахкамликка ва 
ейилишга хисоблайдилар, шунингдек буровчи моментни нотекислигини ва 
юритмани ишлашини нотекислик даражасини аниклайдилар. 
Хар бир ишчи цикл давомида (720
0
- 4 тактли ва 360
0
- 2 тактли двигател учун) 
КШМга таъсир килувчи кучлар узлуксиз уз йуналишини ва кийматини узгар-
тириб туради.


17 
Шунинг учун хам бу кучларни узгариш хусусиятини тирсакли вални бурилиш 
бурчагига караб аниклаш учун уларни кийматини вални катор айрим холатла-
ри учун, одатда хар бир 10…30
0
да аниклайдилар. Буни учун:
1)
хисоблашни бошланиш нуктаси килиб 
r
нуктани олиб ва 
2

R
S


ѐки
ш
l
R
S
2
2


кушимчаларни хисобга олиб, Ф.А. Брикс услубидан фойдаланиб, 
газларни ортикча босим кучини тирсакли вални айланиш бурчаги буйича 
ѐйилган диограммасига айлантирилади. Абсцисса уки буйича 1 мм =2
0

яъни
град
мм
m
/
2


килиб масштаб танлаш маслахат берилади;
2)
юритмани берилган улчамлари D
ц
, S ва аникланган R ва l
m
лардан фойда-
ланиб, шунингдек статистик маълумотлардан ва прототипни улчамлари 
нисбатидан фойдаланиб харакатланувчи массалар m
п
ва m
шп
,шунингдекm
j
нинг кийматини бу деталлар учун танлаб олинган конструктив огирликла-
ридан келиб чиккан холда аниклаш максадида поршень, шатун ва тирсакли 
вални улчамларини чамалаб куйган холда КШМни эскизини тайѐрланг. 
Жамланган поршенни ва шатунни юкориги каллагини огирлигини 2-
жадвалдан олинади. 
КШМни илгариланма-кайтма харакат килувчи кисмларининг массасини 
куйидаги ифодадан фойдаланиб аниклаш мумкин: 
g
G
G
m
m
n
j



,кг 
бунда g=9,81 м/с
2


ни кийматини танланг ва хар хил 

учунcos

+

cos2

ни кийматидан фойда-
ланиб (3-жадвал) илгариланма кайтма харакат килувчи массаларни инерция 
кучлари P
j
кийматини хисобланг. Олинган натижаларни 4-жадвалга киритинг. 

-жамлаш схемаси буйича танланади 







2
,
4
1
...
36
1


Поршенни бир бирлик юзасига келтирилган илгариланма-кайтма харакат ки-
лувчи массаларни инерция кучини куйидаги ифодадан фойдаланиб аниклана-
ди: 


МПа
F
R
m
p
n
j
j
,
2
cos
cos
10
6
2













Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish