“Транспорт тизимлари” кафедраси Рахимов С. И. "Ички ѐнув двигателлари назарияси ва динамикасининг асослари" фанидан курс лойихасини бажариш бўйича



Download 0,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/7
Sana13.04.2023
Hajmi0,62 Mb.
#927575
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
IYOD kurs ishiga uslubiy qo\'llanma

3.6. Кенгайиш параметрларини аниклаш 
Кенгайиш охиридаги босим: 
).
5
,
0
...
35
,
0
(
;
4012
,
0
56
,
12
94
,
4
7
,
7
94
,
4
24
,
1
2
МПа
Р
МПа
P
P
в
n
z
в






Кенгайиш охиридаги харорат: 
).
1800
...
1400
(
;
1697
632
,
1
2714
7
,
7
2714
0
0
1
24
,
1
1
2
K
T
K
Т
Т
в
n
z
в








Циклни уртача индикаторий хисобий босими: 
МПа
n
n
P
P
n
n
n
a
ip
910
,
0
7
,
7
1
1
35
,
1
1
7
,
7
1
1
1
23
,
1
4
1
7
,
7
7
,
7
085
,
0
1
1
1
1
1
1
1
1
1
35
,
1
1
23
,
1
35
,
1
1
1
1
2
1
2
1





























































Индикатор диограммасини силликлаш коэффициентини хисобга олгандаги 
хакикий уртача индикаторий босим: 
МПа
P
P
ip
скр
i
0,8827
910
,
0
97
,
0







бунда 
)
2
,
1
...
8
,
0
(
,
)
97
,
0
...
92
,
0
(
МПа
P
i
скр




3.7.Циклни асосий курсаткичлари 
 
Кушимча механизмларни узатмасига ва ишкаланишга сарфланган индикато-
рий босимни улуши: 
МПа
С
В
А
Р
n
м
,




Бунда А ва В – коэффициентлар, С
п 
– поршенни тезлиги,м/с. С
п
– ни киймати 
куйидаги формуладан аникланади: 
С
п
= 2Sn. 
Бу ерда S – поршень йули,м; n – тирсакли вални айлланиш частотаси,айл/сек 
ларда. 
Учкун билан ут олдириладиган двигателларда агар S/D>1 булса А=0,05; 
В=0,0155; агар S/D<1 булса А=0,04, В=0,0135. У холда 
МПа
Р
м
23404
,
0
37
,
14
0135
,
0
04
,
0





бу ерда поршенни уртача тезлигини С
п
=14,37 м/с деб кабул киламиз. 
Циклни уртача самарали босими: 
)
95
,
0
...
6
,
0
(
;
0,64866
23404
,
0
0,8827
МПа
Р
МПа
P
P
Р
е
м
i
е







механикавий фойдали иш коэффициенти(ФИК): 
);
8
,
0
...
75
,
0
(
,
0,73485
0,8827
0,64866




м
i
е
м
Р
Р


цилиндрга хавони киритиш пайтидаги зичлиги: 
3
6
6
0
0
0
/
161
,
1
310
8314
10
97
,
28
1033
,
0
10
8314
м
кг
Т
х











бу ерда 

х
-хавони молекуляр массаси 

х
=28,97.


12 
Ёнилгини солиштирма индикаторий сарфи: 
)
.
/(
655
,
247
96
,
14
02
,
1
0,8827
161
,
1
7981
,
0
3600
3600
0
0
соат
квт
г
l
p
g
i
v
i












(g
i
=245…300г/квт.соат). 
Ёнилгини солиштирма самарали сарфи: 
соат
квт
г
g
g
м
i
e
.
/
01
,
337
73485
,
0
6
,
247




.(g
е
=300…380г/квт.соат). 
Циклни индикаторий фики 
)
39
,
0
...
28
,
0
(
330
,
0
44
655
,
247
3600
3600





i
и
i
i
H
g


Циклни самарали ФИКи 
)
33
,
0
...
25
,
0
(
,
24277
,
0
,
0,73485
330
,
0





е
м
i
e





 
 
3.8.Двигателни асосий улчамлари 
Юритмани ишчи хажми: 
л
i
s
D
iV
h
375
,
1
4
2






Битта цилиндрни ишчи хажми: 
л
i
iV
V
h
h
343
,
0
4
375
,
1




S/D=0,9деб қабул қиламиз.У ҳолда
4
9
,
0
4
3
2
D
S
D
V
h




Цилиндрни диаметри 
D= (4
V
h
/0,9π)
1/3
=
0,
845дм =84,5мм 
 
D=85мм 
қилиб қабул қиламиз.У ҳолда S=0,9
D=0,9*85=76,5мм.S=77мм 
қилиб 
қабул қиламиз. Бу ҳолда цилиндрни ишчи ҳажми 
4
77
*
85
*
4
2
2




S
D
V
h
=
436,9366мм
3
=0,44л. 
Двигателни ишчи ҳажми 
л
i
s
D
iV
h
1,75
4
2






Поршенни ўртача тезлиги 
30
5600
*
077
,
0
30
*


n
S
Vn
=
14,373м/c
 
Литрга тугри келувчи кувват: 
л
квт
iV
N
N
h
e
h
/
28,571
75
,
1
50
max




Самарали буровчи момент: 
HM
N
М
e
е
261
,
85
431
,
586
50
1000







13 
Индикаторий буровчи момент: 
.
0329
,
116
7348
,
0
261
,
85

M
M
M
e
i




 
4.Карбюраторли двигателни индикатор диаграммасини куриш 
 
Индикатор диограммасини куришда уни масштаблари шундай шаклланадики, 
бунда диограмма ордината укини баландлиги абсцисса уки узунлигини 
1,2…1,5 га тенг булсин 1-расмга каранг. 
Буни учун абсцисса укида цилиндрни ишчи хажмига тенг келадиган АВ кесма 
олинади. Уни киймати эса поршен йули S га тенг булади. У холда ѐниш каме-
раси хажмига тугри келувчи улчам куйидаги нисбатдан аникланади: 
1



АВ
ОА

Босим ва поршен йули масштабларини куйидагича танлаш маслахат берилади. 
Босимни масштаби карбюраторли двигателлар учун
мм
мПа
m
p
/
025
,
0
...
02
,
0


Поршен йулини масштаби: агар S

120…130 мм булса, m
S
=1мм/мм; агар 
S=80…120 мм булса, m
S
=1,5 мм/мм; агар S

80 мм булса, m
S
=2 мм/мм. 
Абсцисса укидаги А ва В нукталардан ордината укига параллел килиб нурлар 
утказилади. А нуктадан утказилган нурга иссиклик хисоби маълумотлари Р
с

P
z
, P
z'
лар масштабда С, Z ва Z' нукталарга ва В нуктадан утказилган нурга эса 
P
r
, P
а
ва Р
в
лар масштабда 
г

а
ва 
в
нукталарга куйилади. Бунда босими хисо-
бланган нуктани диограммада миллиметрларда аникланадиган киймати 
куйидагича аникланади, масалан, С нуктани координатаси 
l
c
мм
m
P
l
p
c
c
,


Худди шунингдек
а

в
нукталарни ордината уки буйича координаталари 
l
a
…l
в
лар хам аникланади. Улар А ва В нукталардан утган нурларга улчаб куйилади. 
Сикиш ва кенгайши политропаларини аналитик ва график усуллар билан ку-
риш мумкин. Сикиш ва кенгайиш политропаларини аналитик ва график усул-
да куриш энг кенг таркалган Брауэр усули билан куйидагича курилади. Коор-
дината уклари бошида абсцисса укига нисбатан 

=15…20
0
бурчак остида ОС 
нури 


14 
1-расм 


15 
1-расмнинг давоми. 
утказилади. Кейин ордината укига нисбатан 

1
ва 

2
бурчаклар остида коорди-
ната уклари бошидан OD ва OE нурлари утказилади: 




1
1
;
1
1
2
1
2
1






n
n
tg
tg
tg
tg




Сикиш политропасини ОС ва OD нурларидан фойдаланиб курилади. С нукта-
дан абсцисса укига параллел килиб ордината уки билан кесишгунча горизон-
таль чизик утказилади. Горизонтал чизикни ордината уки билан кесишган 
нуктасидан ордината уки йуналишига тескари йуналишда 45
0
бурчак остида 
ОD нури билан кесишгунча чизик утказилади. Чизикни OD нури билан кесиш-
ган нуктасидан абсцисса укига параллел килиб иккинчи горизонтал чизик 
утказилади. Ундан кейин С нуктадан ордината укига параллел килиб ОС нури 
билан кесишгунча вертикал чизик утказилади. Вертикал чизикни ОС нури би-
лан кесишган жойидан вертикал чизикка 45
0
бурчак остида абсцисса уки би-
лан кесишгунча чизик утказилади. Чизикни абсцисса уки билан кесишган нук-


16 
тасидан ордината укига параллел килиб иккинчи вертикал чизик то иккинчи 
горизонтал чизик билан кесишгунча утказилади. Бу чизикларни кесишиш нук-
таси сикиш политропасини 1-чи оралик нуктаси булади. 1-чи оралик нуктаси-
ни курилишни бошлаш нуктаси килиб танланиб 2-чи оралик нукта хам худди 
шунингдек топилади. 
Кенгайиш политропасини ОС ва ОЕ нурларидан фойдаланиб сикиш политро-
пасига ухшаш килиб Z нуктадан бошлаб курилади. 
Олинган 
qc
z
ва
диограмма назарий индикаторий диограмма булиб хисоблана-
ди, ундан 
p
qczba
ip
m
АВ
f
P



бунда 
qczba
f
- диаграммани мм
2
ларда аникланган юзаси; 
p
m
-босимни масшта-
би. 
Бу формула буйича олинган P
ip
ни киймати иссиклик хисоби натижасида 
олинган P
ip
ни кийматига тенг булиши керак. 
Хакикий индикаторий диограмма a'c'c''zв''a' назарий олинганидан фарк килади, 
чунки хакикий юритмада ѐндиришни илгарилатиш хисобига иш аралашмаси 
поршенни юкори чекка нукта (ЮЧН)га етмасдан алангаланади ва сикиш жара-
ѐни охирида босимни оширади. Куринадиган ѐниш жараѐни хажмни доимий 
узгаришида булиб утади. Куринадиган ѐниш охиридаги хакикий босим дио-
граммани тулалик коэффициентини хисобга олган холда аникланади, яъни 
P
z'
=0,85P
z

Поршенни ЮЧНга етмасдан чикариш клапанини очилиши кенгайиш босими-
ни камайтиради. Шунингдек ЮЧНда чикариш ва цилиндрни холати ут олди-
ришни илгарилатиш бурчагига боглик, с'' ни холати эса такрибан куйидаги 
ифодадан аникланди: 
Р
с'' 
=(1,15…1,25)P
c

Z' нуктани ордината укидан масофаси двигателни ишлаш бикрлиги билан 
аникланади ва кривошипни ЮЧНдан 10…15
0
бурилиш оралигида булади. 
в

нуктасини холати чикаришни илгарилатиш бурчагини белгилайди 
в
'' нуктани 
эса олдин хисоблаб аникланган
а
ва 
в
нукталар оралигида жойлаштирилади. 
Иссиклик хисобини текшириш учун индикаторий диограммадан: 
-
уртача индикаторий босим 
p
i
m
AB
q
в
в
z
c
c
fa
P


'
'
'
'
'
'
'
'
'

-
насос йукотишларини уртача босими 
p
i
m
AB
a
fazв
P
'
'


аникланади. 

Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish