Туннелни қазишда бурғилаш ва портлатиш ишлари Бурғулаш ва портлатиш усули Шпурларни бурғилаш



Download 33,01 Kb.
bet4/7
Sana23.02.2022
Hajmi33,01 Kb.
#171880
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
ГТИҚЗТ. М-10. Портлатиш ишлари(1)

Портлашнинг бризантлиги - портлаш воситасининг майдалаш эффектини (тошни катта ёки кичикроқ бўлакларга майдалаш) ҳосил қилиш қобилиятини тавсифлайди. Бу асосан портлаш тезлигига боғлиқ. Бризантлилик 50 г портловчи намунанинг портлаши натижасида қўрғошин цилиндрининг қисқариши миқдори бўйича баҳоланади Бризантлилик мм билан ифодаланади.
Портловчи моддаларнинг сезгирлиги бу уларнинг турли хил ташқи таъсирларга сезгирлик даражаси: термал (олов, учқун, ҳарорат кўтарилиши), механик (зарба, ишқаланиш), шунингдек, детонация узатилиши. Ушбу ўта муҳим хусусият портловчи материалларга ишлов беришда, айниқса уларни ташиш ва сақлаш пайтида хавфсизликнинг асосий чораларини белгилайди. Портловчи моддаларнинг портлаш қобилияти нафақат портлаш операцияларида, балки уларнинг сифатини аниқлаш учун портловчи моддаларни синашда ҳам қўлланилади.
Портловчи моддаларнинг турли хил таъсирларга сезгирлиги портловчи хусусиятига, жисмоний ҳолатига, ҳароратга, зичликка, намликка, аралашмаларнинг мавжудлигига ва бошқаларга боғлиқ. Портловчи моддаларнинг сезгирлиги тегишли моддаларнинг қўшилиши билан оширилиши ёки камайиши мумкин.
Кумуляция (йўналтирилганлик). Ушбу ҳодисанинг таъсири ёруғликка йўналтирилган линзаларга ўхшайди. Агар унинг охиридаги заряд шунга ўхшаш шаклга эга бўлса, портлаш пайтида у фокус йўналиши бўйича кучайтирилган ҳаракатни амалга ошириши мумкин. Шу билан бирга, энергиянинг тўлиқ ўсиши кузатилмайди ва фақат унинг концентрацияси (тикув игнаси каби, унинг учида озгина куч сарфлаб, озгина моддалар майдони кучли босим ҳосил қилади). Заряднинг бу йўналтирилган ҳаракати тўпланган (кумулятив) деб номланади.
Кислород мувозанати. Портловчи моддалар таркибидаги кислороднинг нисбий улуши уларнинг муҳим кўрсаткичидир, чунки портлаш пайтида ҳосил бўлган газларнинг сифат таркиби, шу жумладан токсинларнинг пайдо бўлиши ҳам бунга боғлиқ.


Портловчи моддалар, таркибий қисмлари ва таркибига кўра таснифланиши
Портловчи моддалари асосан табиий портловчи моддалар ва қўшимчаларнинг аралашмаларидир. Улар тоғ жинсларини синдириш, парчалаш, ташиш мақсадида фойдаланилади. Портловчи кимёвий моддаларнинг кўпи турли хил нисбатдаги углерод, кислород, водород ва азотнинг кимёвий бирикмалари, яъни тезкор ўзаро реакцияга кириша оладиган элементлар мажмуасидир.


Download 33,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish