Тупроқ физикаси


- мазкур майдонда табиий намлик кўп. Майдон ботқоқланиш  хавфи остида бўлади.  е = 1  –



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

-
мазкур майдонда табиий намлик кўп. Майдон ботқоқланиш 
хавфи остида бўлади. 
е = 1 
– 
бўлса 
-
табиий намланиш етарли (оптимал), қурғоқчилик йилларда 
физиологик актив намлик етишмайди. 
е < 1 

бўлса 
-
табиий намлик батамом етишмайди, майдон қисқа ѐки узоқ 
муддатли қурғоқчилик хавфи остида бўлади. 
Суғоришнинг турли даврларида ҳар хил типдаги сув режими типлари 
юзага келади. Суғорилаѐтган даврда сув режимининг дастлаб ювиладиган типи 
шаклланиб, кейин ювилмайдиган ва терлайдиган типлари билан алмашинади
натижада тупроқда намнинг даврий кўтарилиб ва пасайиб туриши кузатилади.
Тупроқнинг сув режими қишлоқ хўжалик майдонларида турли 
агротехник ва агромелиоратив тадбирлар тизимини амалга ошириш натижасида 
бошқарилиб турилади.
Тупроқнинг сув баланси
- деганда маълум вақт ичида сув жамғармасининг 
ўзгариши, тупроққа келадиган сувнинг тушиши (кирим) ва сарфланиши 
(чиқим) тушунилади. Бундан ташқари биз тупроқнинг нам режимини фарқ 
қилишимиз керак. Бу термин остида биз тупроқдаги намликнинг умумий ва 
қатламлардаги жамғармаси ўзгариб боришини тушунамиз. Намлик манбаи 
асосан, ѐғинлардир. Нам жамғармасининг ҳаводаги буғсимон намлар 
конденсацияси ҳисобига тўлдирилиши иккинчи даражали аҳамиятга эга. Сизот 
суви юза жойлашган ҳудудларда сизот сувидан кўтариладиган капилляр намлик 
– тупроқдаги намнинг муҳим манбаи ҳисобланади. Суғориладиган деҳқончилик 
шароитида эса тупроқнинг намлиги бериладиган сув ҳисобига тўлдирилади. 
Тупроқдаги сув баланси Г.Н.Высоцкий бўйича қуйидаги элементлардан 
ташкил топади: 
Сувнинг келиш манбалари 
1.
Ёғинлар (ѐмғир ва қор). 
2.
Буғсимон сувларнинг тупроқдаги конденсацияси. 
3.
Шамол ѐрдамида четдан олиб келинган қорлар. 
4.
Тупроқ юзасидан (четдан) сувларнинг келиши. 
5.
Грунт сувларидан келган оқимлар. 
Сарфланиши
1.
Ўрмон қийи, ўлик қолдиқларни ѐғинлар билан хўлланиши. 
2.
Шамол ѐрдамида четга олиб кетилган қорлар. 
3.
Сувнинг тупроқдан парланиши. 
4.
Транспирация. 
5.
Сизот сув тушган сув. 
Суғориладиган ерлар учун келиш манбаларига суғорилганда берилган сув 
миқдори ҳам қўшилади. Сув баланси йил сайин ўзгариб туради. 
Агар йил охирига бориб сув жамғармаси мусбат, манфий ѐки тенг (сув 
кирими сув сарфи билан тенг) бўлиши мумкин. 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish