Умуман олганда саралашнинг мақсади берилган объектлар тўпламини аниқ бир тартибда гурухлаб чиқиш жараёни таърифланади



Download 150,5 Kb.
bet1/2
Sana26.03.2022
Hajmi150,5 Kb.
#512219
  1   2
Bog'liq
Ci 3-leksiya SORTIROVKA

  • Саралаш
  • Умуман олганда саралашнинг мақсади берилган объектлар тўпламини аниқ бир тартибда гурухлаб чиқиш жараёни таърифланади.
  • Саралашнинг мақсади кейинчалик, саралашган тўпламни қидирилаётган элементини топишдан иборат. Бу қарийб универсал, фундаментал жараён. Биз бу жараён билан ҳар куни учрашамиз – телефондафтаридаги саралаш, китоблар сарлавҳасида, кутубхоналарда, луғатларда, почтада ва х.к.
  • Хатто ёш болалар ҳам ўз нарсаларини тартиблашга ўрганади.
  • Саралашнинг жуда кўп усуллари мавжуд. Улар турли тўпламлар учун турлича бўлиши муумкин.
  • элементлар берилган бўлсин, у ҳолда массивни саралаш деганда, уни элементларини ўринларига алмаштириш тушунилади.
  • бу ерда, қуйидаги тартиблаштирилган функция бажарилади.
  • Массивларни саралаш
  • Массивни саралаш учун ишлатиладиган усул унга берилган хотирани ихчам ҳолда ишлатиш лозим. Бошқача қилиб айтганда, сараланаётган массив худди шу массивни ўзида амалга оширилиши лозим. Сараланаётган а массивни элементларини киритиб, унда бошқа бир d массивда сараланган ҳолда ташкил топган бизга ҳеч қандай қизиқиш уйғотмайди.
  • Саралаш усуллари кам машина вақтини талаб қилиши лозим. Энг яхши тез алгоритмлар
  • тартибидаги саралашларни талаб этади.
  • Биз қуйидаги саралаш бўйича бир нечта содда ва маълум усулларни қараймиз. Улар тўғри усуллар деб айтилади.
  • Саралаш усуллари тўғрисида қуйидаги фикрларни билдириш мумкин:
  • 1. Тўғри усуллар кўплаб саралашнинг асосий тамойилларининг характерини очиб бериши учун қулай.
  • 2. Бу усулларни дастурлар осон тушунилади ва улар қисқа. Эслатиб ўтамиз, дастурнинг ўзи ҳам хотира эгаллайди.
  • 3. Мураккаб усуллар кўп сондаги амалларни талаб қилади, лекин бу амалларнинг ўзлари етарлича мураккаб бўлганлари учун, кичик n ларда тез ва катта n ларда секин ишлайди. Аммо уларни катта n ларда ишлаб бўлмайди.
  • Битта массивни ўзида саралашни уларни мoс аниқланган тамойиллари билан уч категорияга ажратиш мумкин:
  • 1. Қўшиш орқали саралаш (by insertion);
  • 2. Айириш орқали саралаш (by selection);
  • 3. Алмашиш орқали саралаш (by exchange).
  • Тўғридан-тўғри қўшиш орқали саралаш
  • Бу усул карта ўйинида кўп қўлланилади.
  • Картанинг элементлари фикран тайёр ҳолдаги
  • кетма-кетликларга ва дастлабки
  • Ҳар қадамда i=2 дан бошлаб i та элемент кетма-кетликдан чиқарилади ва тайёр кетма-кетликка қўйилади. Бунда у ҳар доим керакли жойга қўйилади.
  • i нинг қиймати ҳар доим биттага ошириб борилади.
  • кетма-кетликлар
  • бўлинади.
  • 94
  • 67
  • 55
  • 44
  • 42
  • 18
  • 12
  • 06
  • i = 8
  • 67
  • 94
  • 55
  • 44
  • 42
  • 18
  • 12
  • 06
  • i = 7
  • 67
  • 06
  • 94
  • 55
  • 44
  • 42
  • 18
  • 12
  • i = 6
  • 67
  • 06
  • 18
  • 94
  • 55
  • 44
  • 42
  • 12
  • i = 5
  • 67
  • 06
  • 18
  • 94
  • 55
  • 44
  • 42
  • 12
  • i = 4
  • 67
  • 06
  • 18
  • 94
  • 42
  • 55
  • 44
  • 12
  • i = 3
  • 67
  • 06
  • 18
  • 94
  • 42
  • 12
  • 55
  • 44
  • i = 2
  • 67
  • 06
  • 18
  • 94
  • 42
  • 12
  • 55
  • 44

Download 150,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish