Умумий қисм 1-боб. ГеодезиятўҒрисида умумий маълумотлар 1-§. Геодезия фани ва унинг вазифалари


-§. Геодезияда проекциялаш усуллари



Download 151,07 Kb.
bet6/7
Sana11.04.2022
Hajmi151,07 Kb.
#543403
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1- MA’RUZA (1)

1.4-§. Геодезияда проекциялаш усуллари

1.3-шаклдаги ABCDE кўпбурчаги ер юзасининг бир қисми бўлсин. Кўпбурчакнинг ҳар бир учидан PQ текислигига перпендекулярлар туширамиз. Перпендикулярлар асосини a, b, c, d, e орқали белгилаймиз[6].






1.3-шакл. Ортогонал проекция.

1.4-шакл. Марказий проекция.

Текисликда ҳосил бўлган бу нуқталар фазовий нуқталарнинг ортогонал проекцияси дейилади; AB, BC, CD чизиқларнинг проек­цияси ав, вс, сd;ABC, BCD бурчакларнинг ортогонал проекцияси abc, bcd … Фазовий кўпбурчак ABCDE нинг ортогонал проекцияси ясси кўпбурчак a b c d e бўлади[6].


Геодезияда яна муҳим ўрин тутадиган проекциялардан бири марказий проекция (1.4-шакл) ҳисобланади. Ихтиёрий О нуқта олиб, уни ABCDE кўпбурчакнинг барча учлари билан бирлаштириб чиқамиз, бу чизиқлар PQ текислигини кесишиш натижасида ҳосил бўлган a, b, c, d, e нуқталар ABCDE фазовий кўпбурчакнинг марказий проекцияси бўлади. a b c d e кўпбурчак ABCDE кўпбурчакнинг марказий проекцияси дейилади.


1.5-§. Ер эгрилигини (сфериклигини) горизонталва вертикал масофага таъсири

Унчалик катта бўлмаган ўлчамларга эга бўлган майдонларда геодезик ишлар бажарилганда сатҳий юза текислик деб қабул қилинади, бу ўз навбатида масофа ва баландлик ўлчашда хатоликларга олиб келади, майдон юзаси ортиб бориши билан бу хатолик ҳам ортади[6].


1.5-шаклда А ва В ер юзасидаги нуқталар бўлсин бу нуқталарни R – радиус эгрилигига эга бўлган сфера сатҳига проекцияси, В0 нуқтани ер сфериклигини инобатга олинмаганда горизонтал текисликдаги проекцияси В0 бўлсин. А0В0 сатҳий юзани А0В0' горизонтал текислик билан алмаштириш натижасида горизон­тал масофада қуйидаги хатолик келиб чиқади:


(1.5)

1.5-шаклдан ёзишимиз мумкин




(1.6)
унда
(1.7)


d=АоВо' масофа Ер радиусига нисбатан жуда кичиклигини инобатга олсак, α бурчак ҳам кичик бўлади, у ҳолда tgα ни қаторга ёйиб
tgα= α+ +...,

уни икки ҳадини (1.7) га қўйсак


D = R (1.8)

бўлади. (1.6) даα= эканлигини инобатга олсак



бўлади.
АОВ'0 тўғри бурчакли учбурчакдан сферик юза текислик деб қабул қилинганда баландликда келиб чиқадиган хатоликни қуйидагича ёзиш мумкин:




Download 151,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish