Усмонов Б. Ш., Хабибуллаев Р. А


) «Тушунчалар таҳлили» усули



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet52/64
Sana20.06.2022
Hajmi5,01 Kb.
#682381
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   64
Bog'liq
mavzu

1) «Тушунчалар таҳлили» усули
. Талабалар тушунчаларни 
дастлаб якка тарзда ва кейин жамоада муҳокама қилишади. Ўқитувчи 









97 
жамоанинг фикрини йўналтириб туради ва охирида экранга атамаларнинг 
изоҳини чиқаради. Талабалар ўз фикрларини таққослашади, баҳолашади 
ва билимларини мустаҳкамлашади. 
2) «Зинама-зина» усули
. Талабалар мавзу бўйича якка тарзда 
фикрини график ифода этишади, кейин гуруҳда муҳокама этишади. 
Гуруҳлар тақдимоти ўтказилади ва график материаллар доскага мантиқий 
поғоналар тарзида илиб борилади. 
3) “Чархпалак” усули
. Кичик гуруҳлар ўз тарқатма 
материалларидаги вазифани бажариб, чархпалак айланиши бўйлаб бир-
бирига узатишади, ҳар бир гуруҳ бошқаларнинг ишига тузатиш киритади 
ва охирида ўзларига қайтиб келади. Гуруҳлар ўз ишини тузатишлар билан 
такомиллаштирган ҳолда тақдимот қилишади. 
4) «Бумеранг» усули
. Талаба бажарган ишини аввал ўз кичик 
гуруҳида, кейин бошқа кичик гуруҳда муҳокама қилади, сўнг яна ўз 
гуруҳига қайтиб келиб умумлаштиради. Охирида гуруҳлар тақдимоти 
ўтказилади. 
5) «Резюме» усули.
Кичик гуруҳларда муаммолар ўрганилиб, 
таҳлил қилинади ва хулоса ёзма ифода этилади. Тақдимотда хулоса 
кўрсатилмайди, бошқа талабаларнинг тақдимотга нисбатан фикрлари 
ҳисобга олиниб янги хулоса шакллантирилади ва аввалги ёзма хулоса 
билан таққосланади. 
6) «Муаммо» усули
. Дастлаб муаммоли видеолавҳа кўрсатилади. 
Кичик гуруҳлар намойиш вақтида муаммоларни қайд қилиб боришади. 
Кейин уларнинг ечимларни ўзаро алмашишади ва тузатиш киритишади. 
Охирида муаммо бўйича жамоанинг хулосаси шакллантирилади. 
7) «Лабиринт» усули
. Ўқитувчи мураккаб вазиятни баён қилади 
ва жамоа бўлиб ундан чиқиш йўли топилади. Кейин кичик гуруҳларда 
бошқа муаммоли вазиятлар ўрганилади ва тақдимот ўтказилади. 
8) ФСМУ усули
. Талабадан ўз фикрини қуйидаги тартибда 
ифодалаш талаб қилинади: Ф - фикрини баён қилиш; С – фикрига сабаб 
кўрсатиш; М – сабабни асословчи мисол келтириш; У - фикрини 
умумлаштириш. 

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish