ЎҚув-методик қЎлланма ўзсср халқ таълими вазирлиги



Download 409,52 Kb.
bet6/92
Sana16.03.2022
Hajmi409,52 Kb.
#497047
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   92
Bog'liq
o\'rta asrlar tarixi maruza

Страбон
«География»2

IV китоб, IV боб. Биз улар ҳақидаги (яъни германлар ҳақида) бу маълумотларни ўтган даврдаги, ҳозирги вақтгача германларда сақланиб келаётган урф-одатлардан оляпмиз. Улар ўз табиати ва давлат тузуми3




билан бир-бирига жуда ўхшаш, бир-бирларига қариндош, асосий хусусиятлари билан деярли бир хил бўлиб, Рейн дарёси билан бўлинган мамлакатда яшайдилар. Германия шимолроқда жойлашган бўлиб, унинг жанубий қисми Галлиянинг жануби билан, шимолий қисми эса шимолий қисми билан ўхшаш. Шунинг туфайли улар осонлик билан кўчиб юрадилар... ҳаттоки баъзида кучлироқ қабилалар уларни сиқиб келганда, бутун аҳоли улар қаторига қўшиладилар ва ўрда бўлиб борадилар.
VII китоб, 1, 2-боб. Рейндан Шарқ томондаги жойларда ҳозирги вақтда кельт халқидан ўзларининг кўпгина ёввойиликдари, баланд бўйлари ва сариқ рангли сочлари билан бироз фарқ қилувчи германлар яшайдилар; бошқа томонлама ташқи кўриниши, ахлоқи, турмуш тарзи билан эса, биз таърифлаб ёзган кельтларга ўхшайдилар.
1, 3-боб. Бу ерда Герцин ўрмони жойлашган бўлиб ўрмоннинг ўзида свев қабилаларининг бир қисми, квадлар қабилалари яшайдилар... Мен айтганимдек свев қабилаларининг бир қисми ўрмоннинг ўзида яшаб, бир қисми ундан ташқарида готлар билан қўшничиликда яшаганлар. Шундай қилиб энг катта қабила свевлар бўлиб, улар Рейндан Альбия1 гача тарқалганлар.
Бу қабилаларнинг ҳаммаси кўчиб юришда ўнғай, бир хил хусусиятга эга (бунинг сабаби) уларнинг турмуш тарзи оддий ва улар деҳқончилик2 билан шуғулланмайдилар ва бойлик (хазина) тўпламайдилар, аксинча кулбаларда яшайдилар ва шу куннинг ўзи учунгина ўзларини таъмин қиладилар. Уларнинг озиқ-овқатлари кўчманчиларники сингари асосан чорвадан олинади, шунинг учун ҳам улар кўчманчиларга тақлид қилиб, уй анжомларини араваларга ортиб, ўз чорвалари билан жазм қилган томонга жўнаб кетадилар.



Download 409,52 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish