Uyda qoling, Мавзу-16 гидролиз жараёнининг



Download 4,15 Mb.
Sana25.02.2022
Hajmi4,15 Mb.
#299689
Bog'liq
Sintetika 16 Ma'ruza

  • Ma’ruzach U.K.Urinov
  • UYDA QOLING,
  • Мавзу-16 ГИДРОЛИЗ ЖАРАЁНИНИНГ
  • НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. ГИДРОЛИЗ ЖАРАЁНИ МОҲИЯТИ

Режаси: Гидролиз жараёни моҳияти Хлорли ҳосилаларнинг гидролизи жараёнлари Ишқор билан гидролизлаш усули билан спиртлар ишлаб чиқариш

  • Гидролиз жараёни моҳияти
  • Сув ёки ишқорлар таъсирида урин олиш ёки иккиламчи алмашиниш жараёнларига гидролиз реакциялари дейилади. Кўпинча, хлорли ҳосилалар гидролиз ва ишқорли дегидрохлорлаш реакцияларида оралиқ маҳсулот сифатида қўлланилади.
  • Хлорли бирикмаларнинг сув билан гидролизи жуда секин ва қайтар тарзда содир бўлади, шунинг учун жараённи охиригача олиб бориш учун кучли гидролизловчи агентлар, яъни НаОҲ, Cа(ОҲ)2 ёки На2СО3 нинг сувли эритмаларидан фойдаланилади, улар иштирокида реакция қайтмайди. Умуман бунда хлор атомининг ОН гурухига алмашиниши ва ишқорли дегидрохлорлаш содир бўлиши мумкин:
  • С5Н11ОН + НаСл  С5Н11Сл + НаОН  С5Н10 + НаСл + Н2О
  • Хлоргидринларга ишқор таъсир эттирилганда урин алмашиниш ҳамда гликоллар ва -оксидлар ҳосил килиб парчаланиш содир бўлади.
  • .
  • Хлорли бирикмаларнинг гидролизи ва ишқорли дегидрохлорлаш нуклеофил урин алмашиниш ва парчаланиш реакциялари турига мансуб. Кўпинча бу реакциялар бимолекуляр механизм асосида содир бўлади. Гидролизнинг дастлабки босқичида гидролизловчи агент хлор боғланган углерод атомига ҳужум қилади (СН2 механизм бўйича), аввалги боғнинг узилиши ҳисобига янги боғ ҳосил бўлади. НСл ажратилганда, ОН-ионнинг ҳужуми -углерод атомидаги водород атомига қаратилган бўлади (Е2 механизм).
  • Юқоридаги реакциядан маълум бўлишича урин алмашиниш реакцияларида гидролизловчи агент углерод атомига ҳужум килиб, ўзининг нуклеолефил хоссаларини намоён килса, парчаланишда эса углерод атоми билан боғланиб узининг асослигини намоён қилади. Хулоса килиб айтганда, урин алмашинишда юқори нуклеолефилликка эга булган кучли асос керак бўлади, НСл парчаланишида эса унча юқори нуклеофилликни намоён килмайдиган кучли асос керак бўлади. Масалан, НаОҲ ёки Cа (ОҲ)2
  • Сув билан гидролиз килинганида оралиқ маҳсулот сифатида оддий эфир ҳосил бўлади. Унинг ҳосил бўлишини қуйидагича тушунтириш мумкин: реакциянинг биринчи маҳсулоти спирт, ишқор билан кислота-асосли тез алмашиниши натижасида алкоголят ҳосил бўлади, у эса хлорли ҳосила билан ўзаро реакцияга киришади:
  • к1
  • РCл + ҲО-  РОҲ + ҲCл
  • к2
  • РОҲ + ҲО-  РО- + Ҳ2О
  • к3
  • РCл + РО -  РОР + Cл-
  • Жараён технологияси. Юқорида кўриб чиқилганидек, ишқорли дегидрохлорлаш жараёни кучли ишқорларнинг сувли эритмалари (Са(ОН)2 ва НаОН) таъсирида содир бўлади, ҳосил бўлган реакция маҳсулоти ҳайдаш йули орқали реакция мухитидан ажратиб олинади. НСл ни парчаланиши хлоргидринларда осон, этаннинг полихлорли ҳосилаларида кийинрок содир бўлади, лекин жараён атмосфера босимида 1000С ҳароратда олиб борилади.

Эпихлоргидрин олиш технологиясининг схемаси 1-расмда келтирилган.

  • Эпихлоргидрин олиш технологиясининг схемаси 1-расмда келтирилган.
  • 1-реакторга Са(ОН)2 нинг сувли эритмаси ва глицериндихлоргидрин юборилади, кубга кучли буғ юборилади, у иситиш ва маҳсулотларни қайта ҳайдаш учун хизмат қилади. Колонна ликопчаларида эпихлоргидрин ва оралиқ маҳсулот глицерин ҳосил бўлади. Охиргиси (глицерин) колонна кубига окиб тушади, у ердан СаСл2 нинг сувли эритмаси ва ишқорнинг ортиқчаси тозалаш учун чиқарилади.
  • 3. Ишқор билан гидролизлаш усули билан спиртлар ишлаб чиқариш.
  • Спиртлар олишда хлорли бирикмалар НаСО3 ёрдамида ортиқча олинган сув мухитида гидролиз қилинади: Хлорли ҳосилаларнинг реакцияга киришиш қобилиятига қараб гидролиз жараёни 120-1250С дан (аллилхлорид гидролизи) 300-3500 гача (хлорбензол гидролизи) ҳароратда олиб борилади. Босим 0,5-1,0 дан 10 МПа бўлади.
  • Аллил спирт олиш реакцияси:
  • 2СН2=СН-СН2Сл+На2СО32СН2=СН-СН2ОН+2НаСл+СО2
  • Тахминан 80% глицерин буғлатилгандан сўнг 8-колоннада сувдан ажратиш учун ректификацияланади ва 9-колоннада эса юқори қайнайдиган глицерин эфирларидан ажратилади. Колоннанинг охирги дистилляти 98-99% ли глицериндан иборат. Уни кўпинча активланган кумир ёрдамида адсорбирлаш орқали кушимча тозаланади.
  • Босим остида хлорбензолни ишқор билан гидротозалаб фенол олиш.
  • Хлорбензолни ишқорнинг сувли эритмаси билан гидротозалаш 300-4000С да катализаторсиз, 300 атм босимда қуйидагича содир бўлади:
  • С6Н5Cл+2НаОНС6Н5О На+ На Cл+Н2О
  • Юқоридаги шароитдаги гидролиз реацияси учун 15-20%-ли НаОН сувли эритмаси қўлланилади. Ушбу реакция катализатор иштрокида 3500С ва 200 атм босимда бир неча мухитда содир бўлади. Жараён трубкасимон реакторларда олиб борилади.

E`tiboringgiz uchun raxmat!!!


Download 4,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish