Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ХУХУКИЙ муносабатнинг субъекта булиш учун ташкилот ёки жис-



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet311/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   307   308   309   310   311   312   313   314   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

ХУХУКИЙ муносабатнинг субъекта булиш учун ташкилот ёки жис- 
моний шахе хУХУХДОрлик махомига эга булиши лозим. Фахат хУХУХДор,
329


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
яъни 
ХУКУКИЙ 
лаёкат ва муомала лаёцатига эга булган жисмоний ва 
юридик шахслар хуцуций муносабат иштирокчиси деб тан олинади.
Хуцуцдорлик — 
ХУКУК сохиби, ХУКУКИЙ алокалар иштирокчиси булиш 
кобилиятидир.
Хуцуций лаёцат — шахснинг 
ХУКУК 
нормаларига мувофик субъек- 
тив 
ХУКУК 
ва юридик мажбуриятларга эга була олиш кобилиятидир. 
Бошкача айтганда, 
ХУКУКИЙ 
лаёцат жисмоний ва юридик шахсларнинг 
субъектив хуХУК ва юридик мажбуриятларга эга булиш имконияти, 
конунда назарда тутилган турли муносабатларга кириши кобилияти- 
дир. Инсонларда 
ХУКУКИЙ 
лаёкат улар тугилган пайтда пайдо булиб, 
вафот этгунича мавжуд булади. 
Х.УКУК 
нормалари 
ХУКУКИЙ 
муносабат 
субъектларининг улар 
ХУКУКИЙ 
лаёкатига мос тарздаги харакатланиш 
мезони ва чегарасини белгилайди. 
Х.УКУК 
назариясида 
ХУКУКИЙ 
лаёкат- 
нинг уч тури фаркданади: умумий, сохавий ва махсус.
Умумий хуцуций лаёкат
— хар кандай шахснинг, ёки ташкилот- 
нинг умуман ХУКУК субъекти була олиш имкониятидир. Бу им коният 
тутилган (ташкил топгандан) бошлаб мавжуд булади.
Сохавий хуцуции лаёцат
— шахе ёки ташкилотнинг у ёки бу 
ХУКУК 
сохасида субъект була олиш юридик кобилияти. Турли 
ХУКУК 
сохалари- 
да субъект булиш учун 
хар 
хил талаблар белгиланган. Махсус 
ХУКУКИЙ 
лаёкат — муайян лавозимни президент, судья, прокурор ва х-к. эгал- 
лаш муносабати билан вужудга келадиган 
ХУКУКИЙ 
муносабатларнинг 
иштирокчиси булиш кобилияти. Бундай лаёкат шахснинг муайян 
ХУКУК 
субъекти тоифасига мансуб булиши билан хам ботлик булиши мумкин 
(масалан, ХУКУКНИ мухофаза этиш органи ходими).

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   307   308   309   310   311   312   313   314   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish