Валеология – учение о здоровье и здоровом образе жизни



Download 292,5 Kb.
bet1/4
Sana23.03.2023
Hajmi292,5 Kb.
#920983
  1   2   3   4
Bog'liq
Электромагнетизм 4 мавзу Максвелл тенгламалар2и

Максвелл тенгламалари

Максвелл тенгламалари

  • Максвелл ўз даврининг (1864 йил) электромагнитизм ва эксперементал электродинамика назарияларини бир қатор тенгламаларда умумлаштирди. Кейинчалик аниқланишича фақатгина тўртта тенгламаси асос ва мустақил ҳисоблaнади. Максвелл тенгламалари замонавий классик электродинамиканинг асоси ҳисобланади. Бу тенгламалар универсал ҳисобланиб, улар ѐрдамида моддий тенгламалар билан биргаликда электродинамиканинг ҳар қандай масаласини назарий ечиш мумкин .
  • Қуйида Максвелл тенгламаларининг таркиби кўриб чиқилган бўлиб, улар замонавий CИ бирликлар тизимида ва вектор анализининг математик операцияларида ифодаланган.

Максвелл тенгламалари

  • Максвелл тенгламалари – шундай тенгламалар тизимики, улар электромагнит майдонни тавсифлайди ва унинг вакуумдаги хамда узлуксиз мухитлардаги заряд ва токлар билан алоқасини ўрнатади.
  • XIX аср ўрталарида тўпланган экспериментал натижалар асосида шакллантирилган ушбу тенгламалар назарий физиканинг тушунчаларини ривожлантиришда асосий ўрин тутиб, электромагнит майдон билан боғлиқ бўлмаган фундаментал назарияларга хам (масалан, махсус нисбийлик назарияси) таъсир ўтказди.

Максвеллнинг 1- тенгламаси

  • Ампер доимий токнинг ўзи томонидан юзага келтириладиган магнит майдони билан қуйидаги боғлиқлигини ўрнатган:
  • Таърифи: Магнит майдон кучланганлиги векторининг ёпиқ контур бўйича циркуляцияси, шу контур орқали оқаётган ток қийматига тенг

Максвеллнинг 1- тенгламаси

  • Максвелл, Ампер томонидан ёзилган юқоридаги тенглама фақатгина ўзгармас майдонлар учун тўғри келишини айтган. Ўзгарувчан майдон учун эса Максвелл томонидан қуйидаги тенглама таклиф қилинган:
  • Таърифи: Магнит майдон кучланганлиги векторининг ёпиқ контур бўйича циркуляцияси, шу контур орқали оқаётган ўтказувчанлик ва силжиш токларининг йиғиндисига тенг

Максвеллнинг 1- тенгламаси

  • Максвелл таклиф қилган тенгламадаги ўтказувчанлик токи ўтказгич мухитдаги токни, силжиш токи эса диэлектрик муҳитдаги токни ифодалайди.
  • Токнинг юза бўйлаб тақсимоти исталган қонуниятга бўйсиниши мумкинлиги учун, майдонлар назариясида токнинг зичлиги (юза орқали интеграли) тушунчасидан фойдаланилади.
  • Токнинг зичлиги векторли катталикдир.

Download 292,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish