Валюта счёти бўйича операцияларни ҳисобга олиш тартиби Валюта операцияларининг бухгалтерия ҳисобини юритиш 22-сонли бх. Мс «Чет эл валютасида ифодаланган активлар ва мажбуриятларнинг ҳисоби»



Download 22,06 Kb.
bet1/5
Sana03.03.2022
Hajmi22,06 Kb.
#480743
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Валюта счёти бўйича операцияларни ҳисобга олиш тартиби (1)


Валюта счёти бўйича операцияларни ҳисобга олиш тартиби

Валюта операцияларининг бухгалтерия ҳисобини юритиш 22-сонли БХ.МС «Чет эл валютасида ифодаланган активлар ва мажбуриятларнинг ҳисоби» (ЎзР АВ томонидан 21.05.2004 йилда 1364-сон билан руйхатдан ўтказилган) ва «Чет эл валютасидаги операцияларнинг бухгалтерия ҳисоби, статистика ва бошқа ҳисоботларда акс этгириш тартиби тўгрисида»ги низом (ЎзР АВ томонидан 17.09.2004 йилда 1411-сон билан руйхатдан ўтказил ган) билан тартибга солинади.
Ушбу Низомга мувофиқ корхоналар хар ойда баланснинг валюта моддаларини қайта баҳолашлари лозим, хусусан:
- кассадаги, банкдаги депозит ва ссуда счётларидаги валюта маблағлари, шу жумладан аккредитивларни;

  • чет эл валютасидаги пул хужжатларини;

  • чет эл валютасида ифодаланган қисқа муддатли ва узоқ муддатли қимматли қоғозларни;

  • чет эл валютасида ифодаланган дебиторлик ва кредиторлик қарзлари, кредитлар ва заёмларни.

Куйидагилар қайта ҳисобланмайди:

  • корхона томонидан чет эл валютаси ҳисобига харид қилинган мол-мулк (асосий воситалар, номоддий активлар, товар-моддий бойликлар, инвентар ва хўжалик жихозлари);

  • хўжалик юритувчи субъект, шу жумладан хорижий инвестациялар иштирокидаги корхона устав капитали (фонди)нинг хажмлари ва унинг иштирокчилари (таъсисчилари) улушларининг нисбати.

Қайта баҳолаш Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг курси бўйича ҳисобот ойининг охирги санасида валюта
счётидан кўчирмалар асосида, фарқни молиявий фаолият натижаларига киритиш билан амалга оширилади.
Хўжалик юритувчи субъектлар хар ойда баланснинг валюта моддаларини ҳисобот ойининг охирги санаси ҳолатига кўра Марказий банк курси бўйича қайта баҳолайди.
Баланснинг валюта моддаларини хар ой қайта баҳолаш натижасида вужудга келадиган ва илгари тўпланган мусбат ва манфий курс фарқлари корхонанинг ихтиёрига кўра бухгалтерия ҳисобида икки хил усул билан акс эттирилиши мумкин:

  • молиявий-хужалик фаолияти натижасига тўғридап-тўғри ўтказиш усули, бунда мусбати - молиявий , фаолиятдан олинган даромадларни ҳисобга олувчи ҳисобварағларга, манфийси эса - молиявий фаолиятдан кўрилган зарарларни ҳисобга олувчи ҳисобварағларга ўтказилади;


  • Download 22,06 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish