Айтиш керакки, гарчи травматология ва ортопедияда жар



Download 373,7 Kb.
bet9/11
Sana30.04.2022
Hajmi373,7 Kb.
#598857
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
2. ГИПС БОҒЛАМИ

БЎҒИМЛАРДА ЖАРРОҲЛИК МУОЛАЖАЛАРИ
Бўғимларда қилинадиган жаррохлик муолажалари икки гуруҳга бўлинади:
1. Бўғим юмшоқ тўқималарида қилинадиган муолажалар. Бу арт­ротомия — бўғимни очиш, синовэктомия - бўғим халтачасини олиб ташлаш, халта — боғлам аппаратининг пластикаси.
2. Бўғимни ташкил қиладиган, суяклардаги жаррохлик муола-жалари.
Бўғимни резекция қ и л и ш — суякларнинг бўғим учлари бирор патологик жараён билан касалланганда уларни олиб ташлаш. Артропластика – бўғимда харакатни тиклаш. Бу тўлиқ суяк анкилозида (бўғим тўлиқ харакатсизланганда) ва бўғимда харакат анча чекланганда (фиброз анкилоз, деформацияловчи артроз). Бўғим юзалари шакллантирилгач, хажми кичиклаштирилгач, улар бирорта пластик материал билан ўралади: тери, фасция, аллопластик материал -лар ва хоказо (44-расм).
Артродез — бўғимни сунъий равишда харакатсиз қилиш. Артродез усуллари кўп. Артродез усули қўлланилаётганда бўғим биоме-ханиқаси, унинг анатомияси ва функцияси инобатга олиниши керак Чунончи, чаноқ-сон бўғимини артродез қилганда беморни касбини билиш мухим (иш жараёнининг тик турган ёки ўтирган холатда кечи-ши) ва шуни хисобга олган холда чаноқ -сон бўғимида букиш бурчаги режаланади.
Тирсак бўғимларини арфодез қилишда беморнинг ўзига-ўзи хизмат қилиши инобатга олинади. Сўнгги вактларда бўғимларни артродез қилишда турли металл аппаратлардан кенг фойдаланилади, бу бўғим юзаларини бир-бирига кучли компрессия холатида ушлайди (Гришин, Сиваш, Илизаров ва бошқаларнинг аппаратлари), бўғим юзаларини кегайлар билан қотириш, металл михлар, биостимуляция учун суяк гомотрансплантатини ишлатиш каби усуллар қўлланилади (45-расм).
Шуни унутмаслик керакки, артродез - бу ногирон килувчи жар-рохлик муолажаси, чунки бўғимни йўқ, қилади, шунинг учун бу


44-расм. Чаноқ-сон бўғим и артроплас­ти каси.
а — Колон усули; б — Волков усулидаги амниопластика; в - Фишкин усули бўйича аллопластика.

жаррохлик муолажасига кўрсатма эҳгиётлик билан кўйилиши керак Масалан, чаноқ-сон бўғими артродезидан сўнг олдинга-орқага ва ён томонга (чаноқиштирокида) ҳаракатлари иккинчи томонидаги чанок-сон бўғими ва умуртка погонасининг бел-думғаза соҳасидаги ҳаракат-лар билан анча компенсациялашади. Шунинг учун, агар иккинчи чаноқ-сон бўғими ва умуртка погонасининг бел соҳаси ўзгармаган бўлса, бу жаррох,лик муолажасини қилиш мумкин. Агар иккинчи чаноқ-сон бўғими х,ам жароҳатланган бўлса, артродез жаррохҳлик муолажасини қилиш мумкин эмас, чунки бемор умуман ҳаракат килолмай қолиши мумкин.
Артрориз — бўғимда ҳаракатларни қисман чегаралаш учун қилинадиган жаррохлик муолажаси. Бу жаррохлик муолажасини кўпин-ча айрим мушаклар парези ва фалажларида қилинади. Аммо фалажликда қилинган артроризда қониқарсиз натижалар олинган, шунинг учун кўпинча яқин жойлашган бўғимларда кўшимча артродез қилинади (оёқ панжасида). Артрориз энг кўп тизза ва болдир-панжа бўғимларида қилинади (46-расм).
Бўғимларни кўчириш. Бу жарроҳлик муолажаси кўпинча бўғимларнинг ошиқ деформациясида, ўсмаларда бўғимлар олиб ташланганда, анкилоз ва купол травматик шикастланишларда бажарилади.
Биринчи марта аллопластик бошчани олдиндан тайёрланган бўғим учига ўрнатишни Смит-Петерсен таклиф этган. Аммо қониқарсиз нати­жалар бу усулни деярли кам ишлатишга мажбур килди. Кейинчалик ортопедлар техника ютуқларидан фойдаланиб, биологик тўқималарга индифферент бўлган турли материаллардан сунъий бўғим протезлар тайёрлашни амалга оширишди (виталиум, титан, органик шиша ва бошқалар). Таклиф этилган сунъий бўғимлар шикастланган бўғим



45-расм. Уч парракли мих (1) ва
суяк трансплантати (2) ёрдамида
чаноқ-сон бўғими артродези.

46-расм. Болдир-панжа бўғими артродризи.






Download 373,7 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish