Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

Г у р у \л а р
Г уру\чалар
Гурух.лярга н.н>\лар
1. Ьиол
н ) эубиоя 
б ) гсмнбмоз
\a iin o f i 
iui
цушларнн тугнб ту ри ш  
\а м д а Т1ШИШ1, бошца itipiiK ж они 
иорларни са ц л а ш .
Мена на шб.'иию'гларнн соф \о :ш д а  
сацлаш .
II. Анабиоз
и ) термоанабпоз
(ПСИХро I
1
H KplHMI- 
11116110:1) 
б ) ксероанабиоа
п ) осмоапабноа
г ) ацидош 1116110:1
д ) 1Ш |жиянпбиш
М а\су ло тла рн н соиугнлгам ёкн муа- 
лптилган \о л д а са ц .т ш . 
М а.ууло тларп н цисман ёкн умумап 
цурнтиб сацлаш .
\1 а х ,с у л о п т ш
осмотик 
боспмнмп 
к у т р н б сацлаш .
М а\сулотд я кислоталн м у \н ти н к и с­
лота ёрда.мида и|>атиб сацлаш . 
Анестезии мо,|далар цуллаб сацлаш .
III. Цсноа 11116110:1
I I ) ацидоценоанабиоз
б ) алкоголоцсноана- 
б и ш
Ма\су.1отда 
к и с .н ш и н
м у \н т н п  
маичум то и ф а д а ш
микроорпш иям- 
:iap срдамнда в у ж у д т кслтнр иш . 
М икрооргяпю м лар 
ишлаб 
чиццаи 
спирт ёрдампда копссраалаш.
IV . Лбпоз
к ) термостсри.акшции 
б ) ((ютостсрилн.нщпн
и ) к н м с ш ш (-114111.111- 
зацпн
i ) м еханик СТСрИЛИ- 
ЗаЦИИ
Ю цори \а|ю |1атда цнзитши.
Турли ну|х'|арнп цуллаш.
\1а\су.ю тЛ арин буааднгаи мнкроор- 
ганнамларга 
царшн антнеемтиклар- 
даи с|юндалап1Ш1.
Ф нльтрлаш .
Ма\сулотларнинг цисман биоз усули гемибиоз (геми— 
юноича суз б^либ, ярим маъносини англатади) усули деб 
юритилади. Бу усулда сацлаш уларнинг табиий сацланиш 
хусусиятига асосланади. Улар маълум муддатгача янги \олда 
булиши мумкин. Бунда х^ар бир ма\сулотни янгилигида сац­
лаш муддати турлича булади.
Мах^улотларни узоц вацт барра хрлида сацлаш учун 
\авонинг \арорати ва намлигини бошцариб туриш лозим. 
Акс \олда ма\сулотлар тезда бузилиб, сифлти пасаяди.
Анабиоз. Мах^сулотнинг бу хрлатида биологик жараён- 
лар бутунлай ёки цисман тухтаган булади. Х^'жайрада модда 
алмашинув жараёни сусаяди ва шу билан барча микроорга- 
низмлар фаолияти \а м тухтайди. Ленин улар нобуд бул- 
майди. Цулай шароитда микроорганизмлар тезда ривожлана-


ди. Шу сабабли анабиозни яширин \а ё т цонунияти деб \а м
атайдилар. Анабиоз \аво х^арорати пасайтирилиб, мах^сулот 
цуритилиб, улар х^ужайрасидаги осмотик босим Узгартирилиб, 
махсус анестезин моддаларни ц^ллаш юзага келтирилади.
Термоанабиоз. Бу усулда ма\сулотлар \аво \арорати 
пасайтирилган мух^итда сацланади. \ароратнинг пасайиши 
микроорганизмларга салбий таъсир этиб, мах^сулотдаги био- 
кимёвий ва физиологик жараёнлар фаоллигини сусайтиради.
Термоанабиоз нсихароанабио» в а криоанабиоз турла- 
рига булинади.
Нсихроанабиоз. Ма\сулотлар совутилиб сацланадиган 
усулдир. Турли хил цишлоц хужалиги ма\сулотларига \а в о
\ароратининг пасайиши \а р хил таъсир этади. Дон ма\су- 
лотлари учун 8°С х,ам совуц \арорат \исобланади ва бунда 
мик{юорганизм:шр фаолияти анча сусаяди.
Криоанабиоз. Мах,сулотлар музлатилиб сацланади ва бу 
\олатда иисбатан узоц сацланиши мумкин. Бу кенг тарцал­
ган усул булиб, уни совутиш технологиясига оид махсус фан 
ургатади.
Ма\сулотларни музлатишда \ав о \а|юрати билан бирга 
совутиш тезлиги х^ам му\им а\амиятга эга. Музлатиш ж а­
раёнида ма\сулотларнинг физик, гистологик ва коллоид ху- 
сусиятлари маълум даражада узгаради. Шунингдек, мах^сулот 
микрофлорасида \ам узгариш юз беради.
Криоанабиоз усули халц хужалигида кенг цуллннилмоц- 
да. Кейинги йилларда хужаликларда куплаб 
c o b j t h u i
тизим- 
лари, совутгичлар ва совутиш хоналари цурилмоцда. Тез 
бузилади'.ан мах.сулотларнинг аксарият цисми асосан криоа­
набиоз усулида сацланяпти. Криоанабиозда мах^сулотлар цу- 
руц хрлда сацланади. Бундай сацлаш цадимдан маълум. Цу- 
ритилган ма\сулотларда х,ужайра мух^итнииг концентрация™ 
ортади. Патижада, х^ужайрада модда алмашинув жараёни су­
саяди ёки тухтайди, ми^кюрганизмнинг яшаш учун му\ит \а м
ноцулай булиб цолади. Шундай цилиб, ма\сулотнинг маълум 
даражада цуритилиши улардаги биокимёвий жараёнларни бу- 
тунлай тухгатади. Цишлоц хужалиги мах^сулотлари уз турига 
цараб, турли даражада цуритилади ( намсизлантиради). Ма- 
салан, дон ма\сулотлари цуритилиб, намлиги 12—14 фоизга 
туширилиши узоц вацт сацланишини таъминлайди. Ма\су- 
лотнинг табиий намлигини камайтириш унинг таркибидаги


намни юдори \ароратда бурлатиб юборишга асосланган бу­
либ, бу махсулотларни дуритиш деб юритилади. Махсулот - 
ларни дуритишда мураккаб физиологик, биокимёвий, физик, 
кимёвий жараёнлар булиб утади ва буларни илмий жих^ат 
дан бошдариш махсулот сифатини белгилайди.
Махсулотларни табиий усулда дуритиш Марказий Осиё 
республикаларида, жумладан, Узбекистонда дадимдан кенг 
тардалган ва бу борада бой тажриба тупланган. Хозирги 
даврда махсулотлар дуритишнинг замонавнй усуллари 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish