Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet14/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Манийнинг узгариши.
Одатда 1 мл эякулятда 60 млн.дан зиёд сперматозоидлар булиб, унинг 80% 30 дакика давомида харакаткила оладиган булади.
Жинсий алока вактида эякулятнинг булмаслиги асперматизм дейилади. Лекин жинсий якинликка интилишда эрекция сакланади. Асперматизм наслсизликка олиб келади. Уруг чикариш каналларининг тусилиши, простата безининг ва сийдик каналининг орка булимини чандикланиши, уруг чикариш каналларининг эктопияси асперматизмга сабаб булиб, уругни ковукка отилиб чикишига олиб келади.
Моякни гистологик усул билан текширганда, унда одатдаги сперматогенезининг борлиги аникланади.
А с п е р м и я д а эякулят булиб, лекин уруг хужайралари булмайди: эякулят факат простата безининг ва уруг пуфакчасининг секретларидан иборат булади.
Эякулятда отилган сперматозоидлар булмай, етилмаганлари булишига азооспермия дейилиб, секретор ва экскретор хиллари булиши мумкин. Биринчи хилида тухумда сперматогенез бузилади: тухумнинг биопсиясида уруг найчаларининг атрофияси аникланиб, факат сперматогонийни, одатдаги сперматозоидларгача етилиши баъзи бир найчаларда булади. Тухумнинг етишмай усиши, шикастланиши, тухум пардасида сарик сувнинг йигилиши, варикоцеле хамда яллигланиш касалликларидан сунг тухумда дегенератив узгариш ва сперматоген эпителей атрофияси туфайли, секретор азооспермия булиши мумкин. Бу белги авитаминозда, диабетда, нурланишда, асаб-рухий касалликларида учраши мумкин. Яллигланиш касалликларидан сунг уруг чикариш йулларида чандикларнинг пайдо булиши экскретор азооспермияга олиб келади. Тухумнинг биопсияси оркали сперматогенезининг сакланганлигини аникланади.
Эякулятда сперматозоидлар етарли микдорда булмаса олигозооспермия дейилиб – 1мл спермада 30 млн.дан 5 млн.гача булиб харакатчан сперматозоидлар сони 30% гача ва ундан хам озайган булади, одатдаги шаклдагилар сони факат 5-10 % га етиб сперматогенез хужайралари эса 40% ва ундан купрок булади. Тухумни гистологик йул билан текширганда, сперматозоидларнинг етилиши куп найчаларда факат сперматид стадиясигача етади. 1 мл эякулятда 20 млн.дан озрок фаол сперматозоидлар булса тухум хужайрасининг уругланиши булмайди. Олигозооспермия моякни етилиб усмаслиги, крипторхизм булиб утган огир юкумли касалликлардан кейин, никотин ва алкоголь билан захарланиш ва жинсий аъзоларнинг яллигланиши касалликлари натижасида вужудга келиши мумкин.
Некроспермия - эякулятда етарли микдорда сперматозоидлар булиб, харакатсизлиги туфайли уларни термостатда, хатто махсус эритмага солганда хам тирилмайдилар. Сперматозоидларнинг етилиши моякнинг ортигида нихоясига етади, ундаги патологик узгаришлар некроспермияни пайдо булишига сабаб булади. Простата бези ва уруг пуфакчаларининг яллигланиш зурайишларида хам некроспермия булиши мумкин. Эякулятни махсус рангли эозин билан буяб, микроскоп оркали текшириб ташхис куйилади.
Гемоспермия - спермада коннинг булиши. Хакикий гемоспермияда кон спермага моякдан, мояк ортигидан, уруг пуфакчасидан, простата безидан тушиб, сперманинг ранги тук кизил ёки жигар рангда булади. Сохта гемоспермияда кон эякулят билан сийдик каналида аралашиб, сперма кип-кизил рангга буялган булади. Гемоспермия жинсий аъзоларнинг яллигланиш касалликларида хам пайдо булади. Кекса ёшда бу простата бези ракининг белгиси хам булиши мумкин.



Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish