Мавзу: Гидросфера, уни пайдо булиши, шаклланиши, ундаги сувнинг турлари ва захиралари



Download 1,85 Mb.
bet1/4
Sana28.02.2022
Hajmi1,85 Mb.
#473756
  1   2   3   4
Bog'liq
2 Maruza Фаразлар

Мавзу: Гидросфера, уни пайдо булиши, шаклланиши, ундаги сувнинг турлари ва захиралари

  • Мавзу: Гидросфера, уни пайдо булиши, шаклланиши, ундаги сувнинг турлари ва захиралари
  • Режа:
  • 1. Ерда сувни пайдо булиши хакидаги гипотезалар (фаразлар);
  • 2. Ернинг сувли кобигини шаклланиши;
  • 3. Гидросферадаги сувни турлари ва захиралари.

Ерда сув кандай пайдо булган?

Ерда сувнинг пайдо булиши хакида биринчи фараз

  • 1 – фараз, Ерни "иссик" холда пайдо бўлиши холатидан келиб чикади. Ер бир вактлар ўта юкори хароратга эга шар бўлиб, секин-аста совий бошлаган. Шунда юза қисмида бирламчи пўстлок пайдо бўлган, кимёвий элементларнинг бирикмалари вужудга келган ва ер устида водород хамда кислороднинг бирикмаси, яъни – сув вужудга келади.
  • Совиётган ер пўстлоғи ёрикларидан отилиб чикаётган газлар ер атрофидаги бўшликни тобора тўлдира бошлади. Бу газлар ва буғлар совиши жараёнида ер планетасини қуюқ ўраб олган булутли копламани ташкил қилади. Хароратни пасайиши маълум даражага етганда, булутлардаги намлик сувга айланиб биринчи ёмғирлар ёғиб ўтади. Шу аснода минг йиллар давомида шу ёмғирлар суви ер юзасидаги чукурликларни аста-секин тўлдириб дунё океанини вужудга келтирди.

Ерда сувнинг пайдо бўлиши ҳақида иккинчи фараз

  • Иккинчи-фараз - Ернинг дастлаб «совуқ» холда бўлиб кейинчалик қизишидан келиб чикади. Ерни қизиши вулкан харакатларини вужудга келишига сабаб бўлган. Вулканлардан отилиб чиқаётган "лава" планета юзасига катта миқдорда сув буғларини ҳам олиб чиқади. Бу сув буғларининг бир кисми конденсация жараёнида сувга айланиб океан чукурликларини тўлдирди, қолган қисми эса атмосфера ҳавосини ва ундаги намликни вужудга келтирди.
  • Бу фаразга асосан, сув - ерни ташкил қилган бирламчи материя таркибида бўлган дейилади, ерга тушаётган метеоритлар таркибида сувни борлиги эса бу фикрни тасдиғи сифатида қаралади.

Download 1,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish