Збекистон республикаси олий ва


Полигонометрия йўлидаги пунктларнинг координатасини



Download 1,61 Mb.
bet2/4
Sana24.02.2022
Hajmi1,61 Mb.
#185166
1   2   3   4
Bog'liq
полиго.Эквивалент усул. (тайёр)(1)

Полигонометрия йўлидаги пунктларнинг координатасини
ҳисоблаш жадвали

Пункт №

бурилиш бурчаклари (чап) β

Дирекц-ион бурчаклар α

йўл узунл-иги S, м

Соs α
Sin α

Координата орттирмалари

Координаталар

∆х

 у

х

У

5- йўл

Т7


Т8


16


17

18


13

13 а


197⁰47′27″


-1
149⁰16′16″
-1
197⁰51′44″
-1
220⁰37′14″

169⁰35′25″



312⁰08′25″

329⁰55′52″


299⁰12′07″


317⁰03′51″


357⁰41′04″


347⁰16′29″





345,250

302,201

400,523

325,745


0,865424
0,501041
0,487889
0,872905
0,732117
0,681179
0,999184
0,040403

-24
+298,788


-21
+147,440
-29
+293,230
-23
+325,479

-14
-172,984


-12
-263,793
-17
-272,828
-14
-13,161

+48385,564


+48684,328


+48831,747


+49124,948


+49450,404





+44500,561


+44327,563


+44063,758


+43790,913


+43777,738



Σ

935⁰08′06″




1373,719




+1064,937

-722,766







fβ

+2










fx=+0,097

fу=+0.057







fβ чек

±22










fS=±0,112

 = 







Шундан сўнг эквивалент алмашув усулида тугун йўналиш 3-3а ва 13-13а дирекцион бурчакларини тенглаштиришга ўтилади. (8 ва 9 жадваллар)


6 жадвал

Тугун йўналиш дирекцион бурчакларини эквивалент алмашув усулида тенглаштириш


Йўл №

Бурчаклар сони
(п+1)

Дирекцион бурчак вазни
р= 

Тенглашт-ирилган дирекцион бурчаклар
α′

Ε

ε·р

Тузатма υ

Охирги дирекцион бурчаклар α

р υ2

3-3 а

1

4

2,5

52⁰39′18″

3

7,5

+3

52⁰39′21″

22

2

5

2,0

15″

0

0

+6




72

1,2

2,2

4,5

52⁰39′17″




7,5

+4







3

8

1,25










14




245

13-13 а

1,2+3

10,2

0,98

347⁰16′11″

0

0

+18

347⁰16′29″




4

4

2,5




23

57,5

-5




62

5

5

2,0




31

40

-2




8







5,48

347⁰16′29″




97,5







409

Тенглаштиришда иштирокчи йўл учун дирекцион бурчак вазнлари (1) формула орқали аниқланади.


  (1)
Бунда (n+1) – иштирокчи йўлдаги қирралар (бурчаклар) сони;
С – вазн бирлиги бўлиб, уни 10та бурчакга тенг деб, яъни С=10 деб белгилаймиз.
3-3а тугун йўналиш дирекцион бурчак қийматларини ( 2 ) формуласи орқали 1 ва 2 йўллари орқали икки мартоба аниқланади.
  (2)
Бизнинг мисолда
Ушбу аниқланган дирекцион бурчак қийматлари асосида (3) формула ёрдамида 3-3а тугун йўналиш дирекцион бурчагининг якуний қиймати ҳисобланади ва ҳисоблашда иштирокчи йўларнинг вазнлари инобатга олинади.

Бизнинг мисолда

Эквивалент йўл дирекцион бурчак вазни ушбу йўлни ташкил қилувчи йўллар вазнларининг йиғиндисига тенгдир, яъни   .
Бизнинг мисолда  
Эквивалент йўлидаги бурчаклар сони С – вазн бирлиги орқали аниқланади. 1,2 эквивалент йўлидаги бурчаклар сони:

Бизнинг мисолда

(1.2+3) мураккаб йўли орқали 13-13а тугун йўналиш дирекцион бурчак қиймати (2) формула орқали ҳисоблаганда полигонометрия тўри схемасига мос тарзда 3-3а тугун йўналишнинг дирекцион бурчагини тенглаштирилган қийматига 180⁰ қўшилиши ёки айрилиши керак бўлади.
Бизнинг мисолда  .
13-13а тугун йўналиш дирекцион бурчагининг якуний қиймати учта йўл бўйича (3) формула орқали аниқланади: (1,2+3) мураккаб йўли орқали хамда 1 ва 2 йўли бўйича.
Бизнинг мисолда

(1,2+3),4 ва5 йўллари учун тузатма 13-13а тугун йўналиш дирекцион бурчагининг якуний қийматидан ушбу йўллар орқали бўйича аниқланган хар бир қийматларни айириш орқали топилади. Бизнинг мисолда
(1,2+3)- йўл учун тузатма  
4 - йўл учун тузатма 
5- йўл учун тузатма 
(1,2+3) мураккаб эквивалент йўлга мос келувчи тузатмани ушбу йщлни ташкил этувчи 1,2 ва 3 йўлларини хар бирига йўлдаги бурчаклар сонига пропорционал тарзда тарқатилади.
Хар бир йўл бўйича аниқланган тузатмани (5) формула орқали аниқланувчи бурчак боғланмаслик хатосини чеки билан таққослаб тузатмани меъёрдан ошмаганлиги аниқланади.

  1. Тугун йўналиш дирекцион бурчакларининг якуний қийматлари аниқлигига бахо бериш

Дала ўлчаш натижалари аниқлигига бахо бериш ва тенглаштирилган дирекцион бурчак қийматларига бахо бериш учун дастлаб хар бир хақиқий йўл учун (6) формула билан вазн бирлигининг ўрта квадратик хатоси аниқланади.



Бунда:  
n- барча йўллар сони;
k – тугун нуқталар сони.
Вазн бирлигининг ўрта квадратик хатоси асосида (7) формула билан 3-3а ва 13-13а тугун йўналиш дирекцион бурчакларни тенглаштирилган қийматлари ўрта квадратик хатоси аниқланади.

13-13а тугун йўналишининг вазниэквивалент алмашув усулида тугун йўналиш дирекцион бурчакларини тенглаштириш” жадвали (8-жадвал)дан олинади. 3-3а тугун йўналишининг вазни эса “эквивалент алмашув усулида тугун йўналиш вазнини ҳисоблаш” жадвалини (7-жадвал) ҳисоблаш орқали аниқланади.   ва М катталикларининг ишончлилиги (8) формула орқали аниқланади.

7- жадвал

Тугун йўналиш дирекцион бурчакларининг вазниини аниқлаш




Йўл номери

Бурчаклар сони
(п+1)

3-3а йўналишидаги дирекцион бурчакларнинг вазни


Аниқлигига бахо бериш

4

4

2,5

   
 =±3,7″





5

5

2,0

4,5

2,2

4,5

3

8




4,5+3

10,2

0.98

1

4

2,5

2

5

2,0







5.48

Хар бир йўл бўйича аниқланган   тузатмасини ушбу йўлнинг барча бурчакларига тенг қилиб тарқатилади.


Шундан сўнг хар бир йўлнинг координата ҳисоблаш жадвалида(1.2.3.4 ва 5 жадваллар) йўл томонлари дирекцион бурчаклари ҳисобланади ва координата орттирмалари аниқлниб, уларнинг йиғиндиси аниқланади.
  1. Тугун нуқта координаталарининг якуний қийматлари аниқлаш

Тугун нуқта координаталарининг якуний қийматлари эквивалент алмашув усулида аниқлаш хам тугун йўналиш дирекцион бурчакларини тенглаштириш каби бажарилади (8 ва 9-жадвал)



8- жадвал

Тугун нуқта обсциссаларини эквивалент алмашув усулида тенглаштириш


Йўл №

Йўл узунлиги
[s] км

Вазн
рх=py=  

Тенглаш-тирилган х

ε

рε

υх

Охирги х

рυ2х



















Тугун нуқта

























№ 3










48 809,542




1

1.374

0,73

+48 809,500

0

0

+42




1282

2

1,630

0,61

+48 809,595

95

58

-53




1705

1,2

0,745

1,34

+48 809,543




58

-1







3

2,927

0,34










-6




12










Тугун нуқта

























№13










49 450,404




1,2+3

3,672

0,27

+49 450,411

91

25

-7







4

1,130

0,88

+49 450,320

0

0

+84




6200

5

1,374

0,73

+49 450,501

181

132

-97




7000







1,88

49 450,404




157







16 199


9- жадвал

Download 1,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish