Xi – XV асрларда Англия



Download 1,1 Mb.
bet5/21
Sana24.02.2022
Hajmi1,1 Mb.
#188875
TuriУчебник
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
6-мавзу XI-XV асрларда Германия

Барбаросса 1158 йилнинг 11 нoябрида Ранкаль водийсида (Пьяченца шахрига яқин жойда) катта сейм чақириб, унга Италиянинг барча энг йирик феодалларини ва Италия шаҳарларининг вакилларини таклиф этди. Aнa шу сеймда Рaнкaл қарорлари деб аталган қарорлар қабул қилиниб, улар императорнинг Италиядаги ҳокимиятини чекланмаган ҳокимиятга айлантирди. Жиноий ишлар суди, танга-чақа зарб этиш ҳуқуқи, ер-мулкларини тақсимлаш, шаҳар подесталарини тайинлаш ва ҳоказолар тамомила Фридрих қўлига ўтди. Юстиниан кодекси (қонунлар мажмуаси) руҳида тарбия топган Италиянинг Болонья мактаби юристлаpи император хизматига кириб, унинг учун трактатлар туздилар. Улар бу трактатларда Фридрих xoкимияти абсолют ҳокимият эканлигини ва бу хокимият унга Рим цезарларидан мерос бўлиб ўтганлигини даъво қилиб чиқдилар. Бу трактатларда, император «ердаги жонли қонундир» деб ёзилган эди.


Сиёсий мустақилликка кўникиб қолган Ломбардия шаҳарлари Барбароссага қарши қўзғолон кўтардилар. Ломбардиянинг энг йирик саноат шаҳри бўлган Милан қўзғолончиларга бошчилик қилди. Қўзғолонга жавобан Барбаросса Миланни босиб олиб (1162 й.), уни жуда қaттиқ жазолади, Милан шахари теварагидаги қўрғон деворлари ва кўп бинолар вайрон қилиб ташланди. Шаҳар аҳолисига саккиз кун ичида шаҳарни ташлаб чиқиб, қишлоқларга кўчиб бориб жойлашиш таклиф қилинди. Милан шахарини чўлу биёбонга айлантириш мақсадида, унинг марказий майдонини қўш солиб ҳайдаб, сўнгра унинг пушталарига туз сепилди. Немис рицарлари Милан ёнидаги ўз лагерларида қатл этилган ломбардияликларнинг кесилган каллаларини кoпток қилиб ўйнашарди.

Шафқатсиз жазолар Италия шаҳарларининг қаддини вақтинчагина букди. Тез орада Ломбардия лигаси номи остида немисларга қарши Ломбардия шаҳарларининг иттифоқи ташкил топди. Бу иттифоққа 15 та шаҳар кирди. Шу вақтга келиб ўзининг қаддини ростлаб олган ва саноат ҳaм савдо-сотиқ ишларини янгидан йўлга қўйган Милан шахари 60-йилларнинг ўрталаридан бошла6 бу иттифоқда яна асосий рол ўйнади. Штауфенларнинг ютуқларидан безовта бўлган папа Александр III (1159— 1181) ҳам лигага кирди.


Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish