Юқори молекуляр бирикмалар, уларнинг тавсифи


Ион полимерланиш. Катион полимерланиш



Download 77,27 Kb.
bet6/19
Sana23.02.2022
Hajmi77,27 Kb.
#136556
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
shpargarkalka

Ион полимерланиш. Катион полимерланиш

  • Ион полимерланиш бу– реакция полимеризации, инициаторлар сифатида ионлар ёки қутбли заррачалар иштирок этадиган полимерланиш реакцияларидир. Ион полимерланиш анион ва катион полимерланишларга бўлинади. Бунда тегишли равишда, инициаторлар сифатида анионлар ёки катионлар ишлатилади.

  • Бундан ташқари координационн-ион полимерланиш ҳам мавжуд.

Радикал полимерланиш реакцияларида занжирнинг ўсиши инцирловчи радикалга эмас, балки мономер ва радикалнинг реакцион қобилиятига боғлиқ бўлади.
Ион полимерланиш жараёниниг боришига ҳам мономер молекуласининг реакцион қобилияти ҳам занжир ўсишининг фаол марказини ҳолати таъсир этади
2. Полимерларнинг тузилиши ва номланиши.
Полимерлар номи "поли" олд қўшимчаси ва полимерлар занжирининг элементар звеноси (мономер) номидан ҳосил қилинади. Масалан: этилен- полиэтилен, пропилен - полипропилен, винилхлорид - поливинилхлорид, капролактам - поликапролактам ва ҳоказо.
Бир хил таркибли мономерлардан ҳосил бўладиган макромолекулани гомополимерлар дейилади.
Полимер ҳосил бўлишида турли хил мономерлар иштирок этса, бундай полимерлар сополимерлар дейилади.
Тўқимачилик ва енгил саноат асосий хом ашёлари толалар ҳисобланади. Бу хом ашё табиий, сунъий ёки синтетик толалар бўлиши мумкин. Толаларнинг асосини эса полимерлар ташкил этади. Тола ҳосил қилувчи полимерларни қуйидаги: а) макромолекулаларининг шаклига кўра, б) асосий занжирининг химиявий тузилишига кўра, в) келиб чиқишига классификациялаш мумкин. Макромолекулаларининг шаклига кўра классификациялаш
1. Чизиқсимон полимерлар
2. Нарвонсимон полимерлар кўпинча икки босқичли ишлов бериш натижасида олинади. Масалан, полиакрилонитрил биринчи босқич ишлов берилганда юзага жойлашган структура ҳосил бўлиб, термик ишлов берилгандан кейин нарвонсимон структурага айланади. Масалан, полиакрилонитрил


4.Полимерларнинг молекуляр массаси ва полидисперслиги.
Молекуляр масса полимерлар учун энг муҳим константа бўлиб, ҳар бир юқори молекуляр бирикмага тўла характеристика бериш учун зарурдир. Полимерларни қайта ишлаш ва улардан олинган тайёр маҳсулотни ишлатиш жараёнида вақтида содир бўлувчи ўзгаришларни молекуляр масса орқали аниқлаш мумкин. Молекуляр масса модданинг оқувчанлик ҳарорати чегараси, букиш ва эрувчанлик каби хоссаларни белгилайди. Молекуляр массанинг қиймати полимерларнинг механик хоссаларига жумладан пишиқлиги, деформацияланиши ва эластиклигига катта таъсир кўрсатади. Паст молекуляр бирикмаларнинг молекуляр масса ҳақидаги оддий ва аниқ тушунчалар юқори молекуляр бирикмаларда мураккаблашади. Чунки бу моддалар ўзига хос хоссаларга, жумладан полидисперсликка эга. Полидисперсликни ўрганиш катта назарий ва амалий аҳамиятга эга. Полидисперслик полимерланиш ёки поликонденсатланиш реакциялари механизмига, унинг тугаланишига, полимерларнинг қайта ишланиш усулига, унинг деструкциясига ва эскиришига боғлиқ.Полидисперслик тажрибада полимерларнинг фракцияларга ажратиб аниқланади. Фракцияларга ажратиш икки типга бўлинади: препаратив фракциялаш, бунда фракциялар ажратиб олиниб уларнинг хоссалари текширилади. Аналитик фракциялаш, алоҳида фракциялар ажратиб олинмай туриб тақсимланиш эгри чизиғи олинади. Фракциялаб чўктириш, фракциялаб эритиш, фракциялаб тақсимлаш ва бошқалар препаратив фракциялаш дейилади. Турбодиметрик титрлаш, ультра-центрафугада седиментацион мувозанатни аниқлаш, нур тарқалишини ўрганиш кабилар аналитик фрациялашнинг энг муҳим усуллари ҳисобланади. Полимерларнинг полидисперслиги одатда график шаклида берилади.



Download 77,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish