Yuz-jag’ sohasi termik jaroxatlari (kuyishlar, sovuq olish)



Download 455,5 Kb.
bet1/4
Sana03.07.2022
Hajmi455,5 Kb.
#735206
  1   2   3   4
Bog'liq
Bafoyev Muhammad

Yuz-jag’ sohasi termik jaroxatlari (kuyishlar, sovuq olish).

Ўқув саволлари

  • 1. Куйиш ва унинг турлари.
  • 2. Куйишнинг клиник белгилари.
  • 3. Куйиш даражалари.
  • 4. Куйишда биринчи тиббий ёрдам

КУЙИШ

  • Куйиш, одатда, юмшоқ тўқиманинг юқори ҳарорат, кимёвий моддалар, электр токи ёки қуёш нурлари таъсири остида зарарланишидир.

Юмшоқ тўқималарнинг жарохатланишига қараб куйиш тўрт даражага ажратилади

  • Юмшоқ тўқималарнинг жарохатланишига қараб куйиш тўрт даражага ажратилади

I даражали куйиш белгилари

  • Биринчи даражали куйишда терининг устки қатлами зарарланади. Тери қизариб, қуруқ ва оғриқли бўлади. Куйган жой шишиши мумкин. Биринчи даражали куйиш, одатда, чандиқ қолдирмай, 5-6 кун ичида тузалиб кетади.

II даражали куйиш белгилари

  • Иккинчи даражали куйишда терининг ҳар икки катлами — эпидермис ва дерма зарарланади. Бунга юқори ҳарорат ёки қуёшнинг кучли таъсири, шунингдек химиявий моддалар сабаб бўлади. Тери қизариб, пуфакчалар билан қопланади. Бу пуфакчалар ёрилиб, ичидан тиниқ суюқлик оқиб чиқиб, терини ҳўллайди. Куйган тери доғли бўлиб кўриниши мумкин. Бундай куйиш оғриқли бўлиб, куйган жой шишиб кетади. Одатда, куйган жой уч-тўрт ҳафтада, баъзан чандиқ ҳосил қилиб тузалади

III даражали куйиш белгилари

  • Учинчи даражали куйишда терининг иккала қатлами ҳамда анча қуйида жойлашган тўқималар — нервлар, қон томирлар, ёғ, мускул ва суяк тўқималар зарарланади. Жуда юқори ҳарорат, аланга, шунингдек электр токи таъсирида ҳамда яшин урганда учинчи даражали куйиш рўй бериши мумкин. Бундай куйишда тери кўмирланиб (қорайиб) ёки мумсимон оқариб кўринади. Бу даражада куйганда оғриқ камроқ бўлади, чунки тери қатлами нерв учлари зарарланади. Кенг кўламда учинчи даражали куйишда жабрланувчи суюқлик йўқотгани учун шок ҳолатига тушиб, унинг ҳаёти хавф остида қолиши мумкин. Шунингдек инфекция тушиш эҳтимоли ҳам бор. Учинчи даражали куйиш натижасида баданда дағал чандиқдар пайдо бўлиб, кўпинча янги тери кўчириб ўтқазишга тўғри келади.

Download 455,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish