З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


 -§ . Бозорнинг. турлари ва тузилиши



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

5 -§ . Бозорнинг. турлари ва тузилиши
Х озирги даврдаги бозор мураккаб тузи л иш га эгадир.
Б о зо р н и н г ички тузи л иш и мураккаб булганлиги сабабли уни 
туркумлашга \ а р хил мезонлар асос килиб олинади. Булар бозорнинг 
етукл и к даражаси, сотиладиган ва сотиб олинадиган махсулот тури, 
бозор субъектлари хусусиятлари, бозор мик,ёси, иктисодий алок,алар 
хусусияти ва бошкалар. Бозорнинг 
етуклик даражасига караб 
ривож- 
ланмаган бозор, классик (эркин) бозор, хрзирги замон ривожланган 
бозорларга булинади. Ривожланмаган, шаклланаётган бозор купрок,, 
тасоди ф и й хусусиятга эга булиб, унда товарга товар ай и рбош лаш
усули (бартер) купрок кулланилади. Бозорнинг бу тури тарихан х,али 
х,ак,ик,ий пул келиб чик,маган даврга тугри келади. Л ек и н \о зи р ги
даврда \ а м айрим мамлакатларда пул инцирозга учраб, ижтимоий 
и ш о н ч н и йукотган, бозор иктисодиётига утаётган даврларда \ а м бу 
бозор амал килиш и мумкин. Эркин (классик) бозор товар ва хизмат­
л а р н и н г \ а р бир тури буйича жуда куп ишлаб чикарувчилар ва и с­
теъмолчилар, яъни сотувчилар ва сотиб олувчилардан иборат булиб
пул оркали айирбош лаш жараёнида улар уртасида эркин ракобат ке­
л и б чикади, бах,олар талаб ва так ли ф уртасидаги нисбатга караб э р ­
кин шаклланади, ракобатни н г турли усуллари кулланилади, а\о л и
ва ишлаб чикарувчилар кескин табакаланади. Хозирги замон ри вож ­
ланган бозори — бунда давлат \ а м бозор и ш тирокчиси булиб, бозор 
анча тартиблаш тирилади ва бош карилади, турли хил б ирж алар ва 
бош ка олди-сотди жараёнига хизмат килувчи со \а л а р ривож ланган 
булади, ракобат курашлари, а \о л и н и н г табакалашуви ю мшатилиб, 
уларнинг даромадлари даражаси уртасидаги фарк/шр камаяди. Бозор 
худудий жих,атдан 
\а м турлича булиши мумкин.
Булар м а \а л л и й бозорлар (Тош кент бозори, С ам а р кан д бозори, 
Ургут бозори, Л он дон бозори, Н ь ю -Й о р к бозори, П екин бозори ва 
бош калар); миллий бозорлар: (Узбекистон б озори, Р оссия б озори, 
У краи н а бозори, Англия бозори, А мерика бозори, Хитой бозори ва 
бошкдпар); худудий б озорлар (М а р к ази й Осиё ёки Осиё б озори, 
Р арбий Европа бозори) ва них,оят ж а \о н бозори.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish