З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


6 - § . Б о зо р и н ф р а т у зи л м а си ва унинг унсур лар и



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

119


6 - § . Б о зо р и н ф р а т у зи л м а си ва унинг унсур лар и
Бозор инфратузилмаси — бу бозор алокаларини урнатиш ва улар­
нинг бир маромда амал килишига хизмат курсатувчи муассасалар 
тизимидир. 
Унга омбор хужалиги, транспорт, ал о ка хизматлари курса­
тувчи корхоналар, товар ва хизматлар муомаласига хизмат килувчи 
муассасалар (биржалар, аукционлар, савдо уйлари, савдо-сотик, идо- 
ралари ва агентли клари кабилар), м о л и я-к р ед и т муносабатлари га 
хизмат килувчи муассасалар (банк туридаги муассасалар, кредитлаш 
идоралари, сугурта ва моли я к о м п а н и я л а р и , солик, идоралари) ва 
ижтимоий со\ага хизмат курсатувчи муассасалар (уй-жой ва комму- 
нал хизмат идоралари, ах,олини ишга ж о й л а ш т и р и ш ф и р м ал а р и ) 
киради. Ахборот хизмати идоралари \ а м бозор иифратузилмасининг 
алохида б у ги н и н и таш ки л килиб, уларга маълумотларни туплаш , 
умумлаш тириш ва сотиш билан шугулланувчи ком пания ва ф и р м а- 
лар киради.
Бозор инфратузи лм аси н ин г бу барча унсурлари ишлаб чик,арув- 
чи л арн и н г савдо-сотик,, м олия-кредит ишларига, ш ерик топ иш ига, 
иш кучини ёллаш ига кум аклаш ади, д ав л атн и н г икти сод иётни т а р ­
тибга солувчи тад бирларини амалга ош и рад и , ишлаб чикарувчилар 
уртасида алок,а урнатишга ёрдам беради. У ларнинг бир кисми давлат 
мулкчилигида жойлаш са, бош калари мустакил муассаса ва ую ш ма- 
лардан иборат булиб, курсатган хизматлари учун \ а к олади.
Бозор инфратузилмасида товар (хизмат)лар муомаласига хизмат 
курсатувчи муассасалар мух,им урин тутиш и сабабли ул арн и нг асо- 
си й л ари н и н г кискача тавсиф ини берамиз.
Биржа
— намуна (ёки андоза)лар асосида оммавий товарларнинг 
мунтазам са в д о -с о ти к и ш л ари ни утказувчи тижорат муассасалари- 
дир. Товар биржаларидан ф а р к килиб, ф он д биржасида к,имматба\о 
Когозлар ва чет эл валюталари ни н г олди-сотдиси амалга ошса, мс^- 
нат б ирж аси ишчи кучи эгаси билан уни ёлловчи корхона уртасида 
туриб, унга булган талаб ва т а к л и ф н и б и р -б и р и г а боглайди.
Би рж ан и нг барча шаклларида кели ш увн и нгхусусиятли белгиси 
товар, ак ц и я ва валюта курсларига, б а \ о н и н г теб р ан и б тури ш и га 
чайков йули билан таъсир килишдир.
Биржада унинг катнашчилари айирбош лаш тугрисида битим ту- 
зади, л ек и н товарн и етказиб бериш ва ун ин г \ а к и н и тулаш б ирж а- 
дан таш карида юз беради. Бунда товар эгаси ва харидорлар кдгпаши­
ши шарт эмас. Улар номидан ишни брокерлар (даллоллар) юритади. 
Брокер (м аклер)лар — бу товар, ф о н д ва валюта бирж аларида олди-
120


сотди б и ти м л ари н и тузишда воситачилик киладиган шахе ёки мах- 
сус фирма. Улар одатда мижозлар топ ш и риги га кура ва ун ин г \ и с о -
бига иш юритади, каф олат берувчи ,\исобига уз н омидан савдо б и- 
ти м л ари тузиш и ,\ам мумкин.
Б и р ж а н и н г я н а б и р хуеусияти шундаки, бу ерда \ а л и иш лаб 
чик ари лм агап , л ек и н т ай ёр л а н и ш и аник, булган, олдин сотиб о л и - 
ниб, эгаси ихтиёрига келиб туш м аган товарлар \ а м сотилади.
Биржалар ихтисослашган ёки универсал булиши мумкин. И хти ­
сослаш ган биржаларда айрим турдаги ёки бир гуру\ товарлар, у н и ­
версал биржаларда >;ар хил товарлар сотилади.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish