Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

Софистика — антик даврдаги ак^ий ок,им. Милодимиздан 
аввалги V асрда Ю нонистоннинг купгина шахарларида зода- 
гонлар хукмронлиги урнатилди. Кулдорлик демократияси урна- 
тила бошланган вак,тдан янги сайлов вдоралари — халк, маж- 
лислари, суд идоралари ташкил этила бошланади. Бу идоралар 
синфлар ва эркин халк, партиялари курашида катта роль уйна- 
ган. Бу ташкилотлар суд ишларида, сиёсий, дипломатик маса- 
лаларни хал этищда мартабали макомга эга нотиклик санъати- 
ни эгаллашда суз кучи билан рак,ибнинг саволига жавоб бе- 
риш ни ишонарли олиб боришда катта роль уйнаган.
Шу даврда сиёсий билимлар ва нотиклик санъатини таргиб 
Килувчи устозлар, хукукднунослар, дипломатлар етишиб чик,а 
бошлади. Лекин уша даврда фан алохида сохаларга булинмаган 
эди. Шунга кара май, илм ахллари сиёсий ва юридик ишларни 
бажариш усулларини урганибгина колмай, балки фалсафа ва 
дунёкарашнинг умумий масалалари билан хам шугулланганлар. 
М асалан, Гиппий, деб ёзади Платон, кишиларни астрономия, 
геометрия ва мусика санъатига ургатган. Критий эса Эмпедокл- 
нинг психологик карашларини давом эттирган. Антифонт эса 
айлананинг квадратура масаласи, метеорологик ходисаларнинг 
сабабини гох Гераклит, гох Анаксагор таълимотлари буйича 
тушунтиришга харакат килди.
Бундай укитувчиларни уша вактда софистлар деб аташган. 
Дастлаб «софист» деган суз бирон-бир касбнинг мохир устаси, 
яъни шоирлар, мусикачилар, конуншунослар, донишмандлар- 
га тааллукли эди. Софистлар яна нотиклик санъатини хам таш- 
викот килиб келганлар. Кейинчалик адолатли тузумни, унинг 
иродали рахбарларининг фаолиятини инкор этувчилар уз 
F a p a 3 -
ларини сиёсий ва суд ишларини олиб бориш учун тайёргарлик 
кураётган ёш ва тажрибасиз хамкасбларига карши каратдилар. 
Кейинчалик софистлар, деб уз сузлари билан хакикатни из- 
лашга интилувчи кишиларни эмас, балки ёлю нни хакикатга, 
мулохазани исботланган хакикатга йуювчи саёз кишиларни ай- 
тишарди. Улар хар кандай билимларни нисбий деювчи ёш фай- 
ласуфларнинг таълимотларига таянадилар. Софистларнинг даст- 
лабки мактаблари Сицилия оролининг шахарларида юзага ке­
лади.
Милодимиздан аввалги V асрга келиб, Афина ривожланган 
шахар — давлат микёсида Ю нонистоннинг бошка шахарлари 
билан алокаларини яхши йулга куйилиши натижасида софист­
лар майдонига айланади. Масалан, абдерлик Протагор, эллида- 
лик Горгий, юлидалик Продик, леонтийлик Горгийлар софис­
тик таълимотларни кенг таргиб килишган.
Софистлар фалсафаси аклий оким сифатида мутлак бир 
турдаги таълимот эмас эди. Барча софистлар таълимотнинг уму-
www.ziyouz.com kutubxonasi


мий характерли хусусияти шундаки, улар бутун инсоният ту- 
шунчалари акдий нормаларини нисбий деб таъкидладилар. Бу 
фикр Протагор томонидан «Инсон барча нарсаларнинг мезо- 
нидир», — деб таърифланади.
Софистлар икки гурухга булинади.
1. Катта гурух софистлари.
2. Кичик гурух, софистлари.
Катта гурух софистларига Протагор, Горгий, Гиппий ва 
Продиклар киради. Протагор софистлар мактабининг асосчила- 
ридан бири эди. У уз таълимотини таргиб кдлиш мак,садида 
Юнонистон буйлаб сафар кдлган. Куп марта Афинада булиб, 
бир вактлар Периклга маслакдош булган. 411 йили олигархик 
тузум агдарилиши даврида дахрийликда айбланган ва Сицилия- 
га к,очиб кетаётган пайтида сувга чукиб кетган. Унинг худолар 
Хакддаги асари Афинада ёндирилиб юборилган. Унинг куйида- 
ги: «Хак^н^ат», «Бирлик хасида», «Буюк суз», «Худолар хакдда», 
«Карама-к,аршиликлар» каби рисолалари машхурдир.
Афсуски, Протагорнинг бирон-бир рисоласи бизгача етиб 
келмаган. Протагор хакдда фак,ат унинг замондошлари асарла- 
рининг парчаларидан билиш мумкин. «Инсон барча нарсалар­
нинг мезони, мавжудларнинг мавжуди, номавжудларнинг но- 
мавжудидир».1 Унинг бу субъектив таълимоти, уругчиликнинг 
мукддд аслигидан кутулиб, жамиятнинг ривожланаётган даври- 
га хос эди. Софистларнинг диний мифологик к,арашларини Про­
тагор Гераклитнинг, хамма нарса окувчанликда, деган хулоса- 
сини тасдиьутйди». Агар хамма нарса хар дак,ик,ада узгариб тур- 
са, у холда бирон-бир нарса хакдда аник, бир нима дейиш 
*дйин. Хамма нарсанинг мавжудлиги, индивидиумнинг (хар 
бир айрим шахе) у ёки бу дак,икдца бирон бир нарсанинг 
бирон томонини билиб олишга улгуришдадир.2
Протагор доимо кучеиз далилни кучли далилга айланти- 
ришни, яъни бирон-бир нарсани тасдикдаш ёки уни рад этиш 
мак,садида хохлаган нарсани олиб исботлашдан иборат дейишга 
ургатарди.
Бу субъектизм ва релятивизмни Протагор диний асосда ту- 
шунтирарди. «Худолар хакдца мен улар борми ёки йук,ми, ёки 
уларнинг к,иёфалари к,андай эканлиги туфисида бирон-бир нарса 
айта олмайман», — дер эди у. И нсон хаётининг к,иск,алиги 
бунга имконият бермайди. Лекин Протагор худоларнинг мав­
жудлиги, уларнинг табиати ва умуман оламнинг мавжудлигини 
тан олади, к,адимги табиатшунос файласуфларга к,арама-карши 
объектив оламни илмий билиш мумкинлигини рад этди. У на 
объектив, на субъектив элементларни акс эттирмайдиган окув- 
чан хиссиётни тан олган холос.
1 К, а р а н г: В. Ф. А с м у с. История античной философии. 81 стр.
2 С. А . Й у л д о ш е в . Антик фалсафа, Т. 1999, 41-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ахлок ва сиёсатда Протагор релятивизмга мойил булган. 
Биз хакикатни била олмасак х,ам нима фойдали эканлигини 
билишимиз мумкин. Жумладан, тиббиёт касалларни даволаш 
учун зарур булган. Крнунчилик хам фойдалидир, чунки худолар 
«адолат» ва «уят»ни калбимизга жо килган. Лекин кейинчалик у 
«яна узининг субъектив йулини давом эттириб, шундай ёзади: 
«Нима ха^и^ат эканлигини биз билмаймиз». Лекин нима биз 
учун фойдали ва манфаатли эканлигини табиий крнунлар ва 
давлат конунлари ургатади. Давлат конунлари хам барча мавжуд 
нарсалар сингари окувчандир. Лекин конун мавжуд экан, унга 
буйсуниш лозим дейди у1.
Софистлар катта гурухининг яна бир намояндаси Горгий- 
дир. У Сицилиянинг Леонтин шахрида яшаб ижод этган, нотик 
ва файласуфдир. Горгий кулдорлик демократиясининг тарафдо­
ри булганлиги сабабли Сукрот ва Платоннинг аристократик 
Карашларига карши чиккан. У «Борлик ёки табиат хакида»ги 
рисоланинг муаллифидир.
Горгий Элей фалсафий мактабининг намояндаси Зенон­
нинг апорияларига таяниб, уз тезисини илгари суради.
1. Хеч нарса мавжуд эмас.
2. Агарда бирон-бир нарса мавжуд булганда хам уни билиб 
булмайди. Бу мулохазалардан Горгийнинг релятивист эканлиги 
куриниб турибди. Бирок унинг релятивизми тараккиёт ривожи- 
да маълум даражада ахамиятга эга булган.
У релятивизмнинг ахлокий карашларини илгари сурган. Дав- 
латлар, конунларнинг умумий ахамиятларини инкор этиб, улар­
ни инсон устидан зурлик деб билган. Умуман, у тенгликни 
таргиб килар экан, кулчиликни гайритабиий (Аристотел шун­
дай уйлаган эди), яъни уткинчи ижтимоий муносабатлар мах- 
сули деб билган.
Унинг шогирди Гиппий, шунингдек, риёзиёт, астрономия, 
мусика, грамматика ва бошка фанлар билан шугулланган. У 
конун туфисида фикрлар экан, унинг зурликка мойиллигини 
таъкидлаган холда уни конунчиликнинг шарти, деб билган.
Бу гурухнинг сунгги намоёндаси, Продик, Пифагорнинг 
шогирди эди. Продикнинг фалсафий карашлари асосида барча 
софистларга хос гоя, яъни табиий конунларни ижтимоий конун- 
ларга карама-карши куйишлик гояси ётади.
У ахлокий меъёрлар ва инсон такдирини тарбия хал этиши 
хусусида, шунингдек, динни инкор этиш ва худолар инсонлар- 
нинг махсули, деган гояларни илгари сурган.
Продик якиндош тушунчалардаги (ярим синонимлар) ухшаш 
маъноларни тахлил килишга харакат килди. У омонимлар маса­
ласи билан шугулланди.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish