Ўзбекистон олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги а. А. Абдуазизов, А. А. Ярмухамедов


Радиотўлқин энергиясининг ютилишини хисобга олинган холатида, максимал масофани хисоблаш



Download 1,38 Mb.
bet13/27
Sana03.03.2022
Hajmi1,38 Mb.
#479807
TuriУчебник
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   27
Bog'liq
Радиолокация асослари ( МФ учун)

3.2.1. Радиотўлқин энергиясининг ютилишини хисобга олинган холатида, максимал масофани хисоблаш.

Аввал РЛС ёрдамида, масофани максимал улчаш имконини куйидаги формула ёрдамида хисоблаймиз:




, (1)


Eизл – битта импульс узатилгандаги энергия;


Еизл=Рии=7001032,810-6=1,96 Дж


Sа – антеннанинг эффектив юзаси;


Sа= dагdав= 72,5=8,75 м2


Sэфо – нишоннинг эффектив кайтариш юзаси;

 - тўлқин узунлик;




kр – фарклаш коэффициенти (қабул килгичнинг киришида сигнални шовкинга бўлган нисбати с/ш)


kр=kр.т. ,

каерда kр.т. – назарий фарклаш коэффициенти,



q0 – аниклаш параметри ,
101,2


N – нишондан қабул килинган импульслар сони,


N=tоблFи ,


tобл ,


Fи – импульслар кетма-кетлигининг частотаси.


Qa0,5 - 0,5 сатхли кувватда, антеннани йуналиш диагаммасининг эни,


0,74 град;


- бурчак тезликда антеннанинг айланиши,
= 72 град/с;


tобл= 0,01 с, N = 7 импульслар сони ва kр.т.= 7,2.

Агар =10, унда kP=72.


Еш – қабул килишга таъсир этувчи, шовкининг энергияси.


Eш=kkшT ,

каерда T - Кельвин градусида, қабул килгичнинг температураси (қабул киламиз T=300К);




k=1,3810-23 Дж/град - Больцман доимийси;


kш – қабулагични шовкин коэффициенти.


Eш=kkшT =1,3810-235300=2,0710-20 Дж

Максимал масофа куйидагига тенг бўлади,
440,3 км

Энди, радиотўлқин энергиясининг ютилишини хисобга олинган холатида, максимал масофани хисоблаймиз.




, (2)
каерда, осл – бушатиш коэффициенти, а D – бушатиш катламининг эни. графикам, приведенным на =8 см учун осл ни 0,01 дБ/км тенг деб олиб, максимал масофани топамиз,
(3)

(3) тенгламани график усули ёрдамида ечамиз ва осл = 0,01 дБ/км учун,




Dмакс= 440,3 км , Dмакс.осл= 309 км.


3.2.2. Масофа ва азимут буйича радиолкацион станциянинг реал аниклаш кобилиятини хисоблаш.
Масофани, реал аниклаш кобилиятини аниклаймиз,


(D)= (D)пот+(D)инд, где

(D)потмасофа буйича, потенциал аниклаш кобилияти.




0,42 км.
(D)инд - масофа буйича, индикаторнинг аниклаш кобилияти куйидагича хисобланади,
, где


Dшк – масофа шкаласининг чегара киймати,


kэ= 0,4 – экраннинг ишлатилиш коэффициенти,


Qф –трубканинг фокусировка сифати.


Dшк1=50 км учун (D)инд1=0,31 км.


Dшк2=400 км учун (D)инд2=2,50 км.

Масофа буйича, РЛС нинг реал аниклаш кобилияти:




Dшк1=50 км учун (D)1=(D)пот+(D)инд1 =0,42+0,31=0,73 км;


Dшк2=400 км учун (D)2=(D)пот+(D)инд2 =0,42+2,50=2,92 км.

Азимут буйича, реал аниклаш кобилиятини куйидаги формула буйича хисоблаймиз:




(аз) =(аз)пот+(аз)инд ,

(аз)пот - йуналиш диаграммасини аппроксимациялашда, азимут буйича, потенциал аниклаш кобилияти;




(аз)пот =1,3Qa0,5=0,962 град

(аз)инд - азимут буйича, индикаторнинг аниклаш кобилияти;




(аз)инд =dnMf , где


dn – экрандаги догнинг диаметри
Mf =360 / 2r – шкалнинг масштаби, r - экрананинг марказидан, маълум

нуктагача бўлган масофа.




r=kэdэ / 2 деб қабул килиб, оламиз


0,717 град

Азимут буйича, реал аниклаш кобилиятини куйидаги формула буйича


хисобланади:


(аз)=0,962+0,717=1,679 град


3.2.3. Масофа ва азимутни, реал аникликда улчаш жараёнини
хисоблаш.
Аниклик, хато улчаш билан характерланади. Масофани улчашда, уртача квадратик хатоликни куйидаги формула ёрдамида хисоблаймиз,


, где

(D)пот – масофани улчашда, потенциал хатолик.


, каерда


q0 - сигнал/шовк. иккиланган нисбати
26,47
(D)пот =0,046 км
(D)инд =0,1D=1,5 км , где D – шкала киймати.
(D)=1,5 км.
Азимутни улчашда, натижавий уртача квадратик хатоликни куйидаги ифодалар ёрдамида хисоблаб топамиз.
0,04
(аз)инд=0,1=0,4
(аз)=0,4


Билим назорати саволлари.



  1. Радиолокацион станциянинг структуравий схемаси ва унинг кискача ишлаш принципини тушунтириб беринг.

  2. РЛС нинг узаткичи кандай блоклардан ташкил топган ва уларнинг вазифалари.

  3. РЛС нинг қабул килгичи кандай блоклардан ташкил топган ва уларнинг вазифалари.

  4. РЛС нинг индикатор курилмаси кандай вазифаларни бажаради.

  5. Объектни масофасини, координаталарини ва тезлигини улчаш учун кулланиладиган формулаларни келтиринг.



4. оБЪЕКТНИ МАСОФАСИ ВА ЙУНАЛИШИНИ АВТОМАТИК КУЗАТИШ ПРИНЦИПЛАРИ.

Объектни кузатиш – унга тегишли бўлган координатларни узлуксиз кузатишдан иборатдир.


Объектни кузатиш қуйидагиларга бўлинади:

  • кўл билан кузатиш;

  • яримавтоматик;

  • автоматик

Қўл билан кузатишда, оператор масофа штурвалини қайтган сигнал белгисини кўриш чизиғига суриб буради.
Яримавтоматик кузатишда, оператор томонидан белгиланган тезлик остида моторни ишга тушуриб, масофа штурвали бурилади.
Кўриш чизиғи, қайтган сигнални белгисини мослаштиришда, оператор моторни харакат тезлигига созлайди.
Автоматик кузатишда оператор объектни танлайди ва бир маротаба масофа штурвалини харакатлантириб, қайтган сигнал белгисини кўриш чизиғига мослигини тўғирлайди. Шундан сўнг, кўриш чизиғи ёрдамида объектдан қайтган сигнални автоматик равишда кузатади.
Қўл билан кузатиш усулини афзаллиги шундан иборатки, бунда оператор шовқинлар фонида жуда кучсиз сигналларни фарқлаш имкониятига эга бўлади ва онгли равишда кузатув объекти танланади.
Ушбу усулни камчилиги – операторнинг сезиш қобилиятини секинлиги ҳамда масофа штурвалини катта тезликда харакатлантирганда, масофани аниқлашда хатоликларга эришиши.
Автоматик усул ёрдамида объектни кузатишда куйидаги абзаликларга эришилади: иш режимини ўрнатиш тезкорлиги ошади ва объектни координаталарини юқори аниқликда кузатилади.



Download 1,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish