Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро давлат университтети


Муҳтожлик – кишини бирон бир нарсани етишмаслигини ҳис этишидир. Эҳтиёж



Download 1,58 Mb.
bet30/69
Sana21.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#38994
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   69
Bog'liq
КБХТ маъруза

Муҳтожлик – кишини бирон бир нарсани етишмаслигини ҳис этишидир. Эҳтиёж – индивид шахснинг маданий даражасига асосан махсус шаклга муҳтожликдир.
Талаб – бу харид қувватига эга бўлган эҳтиёж.
Товар – бу эҳтиёжни ёки муҳтожликни қондира оладиган ҳамда бозорга эътиборни тортиш, сотиб олиш, ишлатиш ёки истеъмол қилиш мақсадида таклиф этилган барча нарсалардир.
Маркетингни моҳияти истеъмолчилар талабига мос, товарни ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш ва унга талаб, ишлаб чиқариш имкониятларини мўлжаллашдан иборат. Бунда фаол маркетингдан самарали фойдаланиш муҳим аҳамият касб этади. Бу хусусда мамлакатимиз Президенти И.Каримов таъкидлаганидек “...Кейинги вақтда жаҳон бозорида нархи кескин тушиб кетган хом ашиё ресурсларини экспорт қилиш амалиётида имкон қадар тезроқ қутилиш, тайёр рақобатбардош маҳсулотлар экспортини фаол ошириш ва бу маҳсулотлар етказиб бериладиган мамлакатлар географиясини янада кенгайтиришимиз керак. Бу борада янги бозорлар, янги транспорт йўлакларини топиш, бир сўз билан айтганда, фаол маркетинга асосланган ташқи иқтисодий сиёсат юритиш зарур”.4
Маркетинг фалсафий маънода фикрлаш тарзини мужассамлаштиради.
Умуман олганда, маркетингга қуйидагича таъриф беришимиз мумкин: маркетинг - эҳтиёж ва муҳтожликни айрибошлаш орқали қондиришга қаратилган инсон фаолиятининг туридир.
Маркетинг вужудга келишининг асосий сабабларидан бири бу ишлаб чиқариш ҳажмининг ортиб бориши, янги тармоқларнинг вужудга келиши, товар турларининг кўпайиши ва тадбиркорлар ўртасида маҳсулотни сотиш муаммосининг вужудга келишидир.
Маркетинг қуйидагиларни ўргатади:

  • бозорни ўрганишни;

  • уни тақсимлашни;

  • товарларни жойлаштиришни;

  • маркетинг сиёсатини олиб боришни;

  • товар сиёсатини;

  • нарх сиёсатини;

  • тақсимот сиёсатини;

  • силжитиш (йўналтириш) сиёсатини;

  • юксалиш, қўшимча хизматларни (Plus) - (бунга марка, сотишдан кейинги хизмат, кафолат ва техник ёрдам, етказиб бериш, ассортимент, шахсий истеъмол ва бошқаларни киритиш мумкин).

Маркетинг корхоналарнинг бозорда ишлаш услуби, бозор методологияси бўлиб, истеъмолчилар ва уларнинг талаб истакларини ўрганиш, уларга мос товарлар яратиш, нарх белгилаш, товарларни етказиб бериш, тақдим этиш, сотиш, хизмат кўрсатишни уюштириш усуллари, воситалари, тартиб-қоидалари мажмуи ҳисобланади.
Маркетингнинг асосий тамойиллари:

  • бозорни билиш;

  • унга мослашиш;

  • бозорга таъсир ўтказиш.

Хулоса қилиб айтганда, маркетингнинг моҳияти ва мақсадларидан қуйидагича асосий тамойиллари келиб чиқади:

  • истеъмолчиларга йўналтирилган тамойил, яъни истеъмолчи шоҳдир;

  • истиқболга йўналтирилган тамойил, яъни субъект фаолияти истиқболга йўналтирилган бўлиши зарур;

пировард кўрсаткичга эришишга йўналтирилган тамойил, яъни бозор ҳиссасини, фойдани ошиши ва ҳоказолар.

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish