Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 1,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/100
Sana06.03.2022
Hajmi1,75 Mb.
#485020
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   100
Bog'liq
Хронология дарслик охирги 20.10.17

Соат тушунчаси
Дастлабки соатлар. Соат – бу халқаро 
бирликлар тизимига кирмайдиган вақт ўлчов бирлиги, қиймати 60 
дақиқа ёки 3600 секундга тенг вақт оралиғи ва вақтни ўлчаш учун 
ишлатилган асбобдир. Грекча «horo», инглизча «hour» соат сўзи 
дастлаб «вақт оралиғи, давр» каби маъноларни билдирган. Эрамиздан 
аввалги IV асрларда грекчада соат атамаси пайдо бўлган. Одамлар 
вақтни ўлчашга қадимдан ҳаракат қилиб келишган. Улар Қуёш, Ой 
ҳаракатлари ва бошқа табиат ҳодисаларнинг муайян вақтларда 
такрорланиб туришини сезганлар ва улардан вақтни ўлчашда 
фойдаланганлар.
Юнон олими Птолемей (мил. авв. II аср) суткани соат, дақиқа ва 
секундга бўлган. Вақтни жуда аниқ ўлчаш учун махсус астрономик 
кузатишлар ўтказилган. Бу кузатишлар самараси ўлароқ дастлаб қуёш 
соати, кейинчалик сув ва қум соатлари пайдо бўлди. Ксенофонтнинг 
таъкидлашича, соат кундузи Қуёшга, кечаси юлдузларга ҳамда одам 
соясининг узунлигига қараб соат аниқланган. Эрамиздан аввалги 1800 
йилда Миср коҳинлари кечаси бўладиган ибодатларда юлдуз 
соатларидан фойдаланишган. Қуёш ва сув соатларининг пайдо 
бўлиши соатни янада аниқроқ билиш имконини берди. Мисрда 
эрамиздан аввалги 1600 йилларда сув соатлари, эрамиздан аввалги 
1450 йилларда Қуёш соатларидан фойдаланишган. Биринчи Қуёш 
соати, яъни скафис бобиллик Берос томонидан эрамиздан аввалги III 
асрда қурилади. Дастлабки грек Қуёш соатлари эрамиздан аввалги 
550 йилларда Анаксиманту Милетский томонидан яратилган. Римда 
эрамиздан аввалги 293 йилдан бошлаб Қуёш соатларидан фойдалана 
бошланган. Осиё халқларида эса қадимда қум соатлари кенг 
тарқалган. Бу соатлар унча узун бўлмаган вақт оралиғини ҳисоблашга 
мўлжалланган эди. Ҳозирда ҳам тиббиётда қум соатларидан 
фойдаланилади. Хитойда олов соатларидан фойдаланишган. Унда 
махсус шамлар ишлатилган. Эрамиздан аввалги биринчи минг 
йилликда сув соатлари – клеспидралар кенг тарқалди. Мазкур 
соатлар, албатта аниқ ва қулай бўлмаса-да, маълум бир қатламдаги 
одамларнинг эҳтиёжини қондирган. Ўрта Осиёда XV асрнинг 
биринчи ярмида Мирзо Улуғбек Самарқандда 50 метрлик Қуёш 
соатини бунёд этган.
 
Жамият тараққиёти натижасида аниқ ва қулай 
соатларга бўлган эҳтиёж юзага келди. Механик соатлар бу даврга 


21 
янгилик бўлиб кирди. 578 йиллардаги Византия манбаларида механик 
соатлар тилга олинади. XI-XII асрларга келиб Европада механик 
соатлар кенг тарқалди. Бундай соатлар, одатда, ратуша минораларига 
ўрнатилган. Механик соатларнинг камчилиги уларнинг улканлиги ва 
аниқ эмаслигида эди. Россияда бундай соатлар

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish