Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги


Саёз пойдеворлар иссиқлик изоляция қатламининг қалинлигини



Download 18,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/201
Sana19.02.2022
Hajmi18,71 Mb.
#460092
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   201
Bog'liq
3 китоб

Саёз пойдеворлар иссиқлик изоляция қатламининг қалинлигини 
ҳисоблаш 
Тулаков Э.С., т.ф.д., Сирожиддинов Ш., ассистент, магистр Қуронов О 
(СамДАҚИ). 
 
Маълумки, ҳозирги даврда замонавий уйсозликда ва уй-жойларни 
эксплатация қилишда энергия тежамкорликни таъминлаш умумбашарий 
муаммо бўлиб қолди. Бу борада ишлаб чиқилган комплекс дастурларнинг 
асосий йўналиши биноларда энергия тежамкорликни таъминлайдиган 


87 
конструктив ечимларни қўллаш билан бир қаторда уларнинг иссиқлик 
ҳимоялаш даражасини ошириш бўлиб турибди. 
Кейинги йиллардавомида Республикамиздаҳам, бинолар ташқи тўсиқ 
конструкцияларини 
лойиҳалашда 
энергия 
тежамкор 
ечимларни 
қўлланилишини таъминлаш мақсадида, бу масалага тегишли норматив 
хужжатлар икки марта қайта қўриб чиқилди (1997 ва 2011 й). Шу мақсадда 
биноларни вазифалари ва уларда кечадиган функционал жараёнларнинг 
хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда уларни иссиқлик ҳимояси бўйича учта 
даражага бўлиш қабул қилинди. Бунда ташқи тўсиқ конструкцияларнинг 
иссиқлик узатишга қаршилигини 2-3 баравар ошириш орқали уларнинг 
иссиқлик ҳимоялаш даражасини ошириш асосий йўналиш қилиб белгиланди. 
Бинони иситишга сарфланадиган энергия миқдорини таркибий қисм-
ларга ажратсак, бу энергиянинг қарийб 1/3 қисми ташқи тўсиқ конструк-
циялардан иссиқлик йўқолиши ҳисобига эканлигини кўрамиз. 
Ер ости ташқи конструкцияларни иссиқлик изоляция билан 
ҳимоялашга асосий сабаб, ер ости ташқи конструкциялар орқали йўқолаётган 
иссиқлик миқдори, бинодан умумий йўқолаётган иссиқлик миқдорини 20 % 
гача бўлган қисмини ташкил этишидир 
Совуқдан ҳимояланган пойдеворни лойиҳалаётганда иссиқлик изоляция 
қатламининг қалинлигини аниқлаш зарур,иссиқлик изоляция қатламин 
тагидаги грунт музламаслигини олдини олиш учун етарли, бу эса ер ости 
конструкцияларга, музлаган грунт қатламини кўтариш кучи таъсирини пойдо 
бўлишига йўл қўймаслик имкон беради.
Грунтни музлаб-эриши бўйича теплотехник ҳисобларни бажариш учун 
аниқ тавсияларайни вақтда йўқ. Ишончли ҳисобни бажариш учун эса 
грунтнитеплофизик характеристикасини аниқламоқзарур, қайсиким бу тепло-
физик характеристикалар температурдан эгри чизиқли боғлиқликка 
эгадирлар. Грунтни теплофизик хусусиятининг эгри чизиқлигига сабаб, 
грунт ҳолатини музлаган ва эриган ҳолларда унинг характеристикаларининг 
қийматлари ҳар хиллигидир.
Температура чегараси, фазали ўтиш рўй берадигантемпература 0°Сдан-3 
°С оралиғида бўлади. 
Бундан ташқари, грунтда иссиқлик изоляция қатлами бўлганда,фазали 
ўтиш рўй берадигантемпературани алоҳида таҳлил қилиш талаб қилинади, 
чунки иссиқлик изоляция қатламили пойдевор ости музлаганда, музлашнинг 
бошланиши ва музлаганча бўлган температурада катта чегарадаги грунтнинг 
пластик-музлаш ҳолати вужудга келади.
Грунтларни мавсумий музлашини вужудга келиши ва ўзгариш жара-
ёнлари ер юзасига тушаётган қуёш радиациясининг иссиқлик баланси 
таркиби билан аниқланади. Иссиқлик жараёнлар билан грунт ва тоғ 
жинсларидаги 
иссиқлик 
жараёнларнибоғлиқлигинианиқлашучун, 
ер 
юзасидагижараёнларни билиш керак. 
Бундай мураккабҳисобларни бажариш қийинлигини ҳисобга олган 
ҳолда қуйидаги модель қилинди:
Саёз пойдеворнинг ўртача қўйилиш чуқурлиги0,5м бўлганда ер 
сиртидан грунтнинг музлаш чуқурлигини 0,5м саҳтгача кўчиришни таъ-


88 
минлашзарур. Бундай ҳолда, иссиқлик оқими 
2
Q
грунтнинг музламаслиги 
учун кўрсатилган чуқурликда грунтнинг ҳажмига пропорционал ўзгаради ва 
унинг қийматини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз: 
Ер сатҳи
Ернинг музлаш 
чуқурлигининг сатҳи
Q
fn
d
Ер сатҳи
Ернинг музлаш 
чуқурлигининг сатҳи
Q
0,5м
(а)
(б)

Download 18,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   201




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish