Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маxсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети биология факултети



Download 49 Kb.
Sana11.06.2022
Hajmi49 Kb.
#654418
Bog'liq
Мустакил иш намуна


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАXСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ
БИОЛОГИЯ ФАКУЛТЕТИ


МУСТАҚИЛ ИШ


ФАН: ГЕНЕТИКА ВА ГЕНОМИКА АСОСЛАРИ


МАВЗУ: Онкологик касалликларни даволашда геномиканинг роли
Бажарди: 2-курс кундузги бўлим талабаси
Муродуллаева Сабрина Мирзоҳид қизи
Қабул қилди: доц. Якубов Искандар
ТОШКЕНТ - 2021


МУНДАРИЖА

Кириш. 3


I-боб. Адабиётлар шархи
I.1 Полиморфизм. 5
I.2 Табиий популяцияларда генетик хилма-хилликни баҳолаш. 9
II-боб. Асосий қисм.
II.1 Биотехнология ва генетик хилма-хиллик 14
II.2 Биологик хилма-хилликни сақлаш стратегияси ва сиёсати 17
Хулосалар 24
Фойдаланилган адабиётлар 25

КИРИШ Атрофимиздаги биохилма-хиллик сўнгги 3,5 миллиард йилда давом этган табиий эволюция натижасидир. Бироқ, аҳоли сонининг кўпайиши ва жадал модернизация қилиниши билан биологик хилма-хиллик ҳозир мисли кўрилмаган даражада камайиб бормоқда.
Ушбу курс ишида табиий шароитларда хилма-хилликни, хусусан генетик даражадаги сақлашнинг баъзи механизмлари кўриб чиқилган. Унда йўқолиб кетиш ҳодисаси, шунингдек, генетик хилма-хилликни сақлаш ва баҳолаш стратегияси ва сиёсати муҳокама қилинади.
Ҳаётнинг асосий хусусияти унинг чексиз хилма-хиллигидир. Жинсий йўл билан кўпаядиган популяцияларнинг иккитаси бир хил эмас. Ушбу хилма-хилликнинг асосий омили генетикадир, аммо кузатилган фарқларни келтириб чиқаришда ёш, жинс, иммунитет тизими ва бошқалар каби бошқа фактлар ўз ролини ўйнайди. Ушбу биохилма-хиллик бу сайёрада ҳаёт пайдо бўлган сўнгги 3,5 миллиард йил давомида давом этган табиий эволюциянинг натижасидир.
Чарлз Дарвиннинг 1859 йилда илгари сурилган табиий селекция эволюцияси назарияси биологик хилма-хилликнинг асосий таркибий қисми бўлган генетик хилма-хилликнинг пайдо бўлишига асосланади.
Тахминан 10 минг йил олдин қишлоқ хўжалиги пайдо бўлганидан бери одамлар замонавий тцивилизацияга имкон берадиган озиқ-овқат маҳсулотларининг ортиқча миқдорини яратиш учун турларнинг генетик ўзгарувчанлигидан фойдаланганлар. Ўсимликлар ва ҳайвонот селекционерлари керакли генларни киритдилар ва исталмаганларни аста-секин йўқ қилдилар, бу жараёнда асосий хусусиятни ирсиятни ўзгартирдилар.
Биотехнологиянинг янги усулларини пайдо бўлиши билан бу генетик манипуляция жараёни тезлашмоқда ва уни классик чатиштириш техникаси билан таққослаганда аниқроқ бажариш мумкин.
I-боб. Адабиётлар шархи


I.1 Полиморфизм.

I.2 Табиий популяцияларда генетик хилма-хилликни баҳолаш. 9

II-боб. Асосий қисм.
II.1 Биотехнология ва генетик хилма-хиллик

II.2 Биологик хилма-хилликни сақлаш стратегияси ва сиёсати

ХУЛОСАЛАР

  1. Генетик популяцияларда полиморфизм турли кщринишларда намоён бўлади. Жумладан, генларнинг нусха номерлари, бир нуклеотидли полиморфизмлар ва бошқа кўринишларда бўлади.

  2. Табиий популяцияларда гентик хилма-хилликни бахолашни турли усуллари ишлаб чиқилган. Буларга ДНК кетма-кетлигини аниқлаш, RLFP, ALFP, SSR, STS ва микрочип усулларини кўрсатиш мумкин.

  3. Биотехнология фанининг ривожланиши натижасида генетик хилма-хиллик янада кўпайиши кузатилади. Айниқса рекомбинант ДНК технологияси ва геномни тахрирлаш усуллари бу жараёнда мухим аҳамиятга эга.





ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1. Wright, S., Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol ., 1955, 20, 16–24.
2. Narain, P., in Human Population Genetics (ed. Majumder,
P. P.), Plenum Press, New York, 1993, pp. 31 –47.
3. Latter, B. D. H., Aust. J. Biol. Sci., 1960, 13, 30–35.
4. Barton, N. H., Genet. Res. Camb., 1986, 47, 209–216.
5. Kimura, M., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 1965, 54, 731–736. 9. Turelli, M., Theor. Popul. Biol., 1984, 25, 138–193.
6. Narain, P. and Chakraborty, R., Heredity, 1987, 59, 199–212.
7. Slatkin, M., Genet. Res. Camb., 1987, 50, 53–62.
8. Narain, P., Indian J. Pure Appl. Math., 1988, 19, 125–144.
9. Narain, P., in Proceedings R. C. Bose Symposium (ed. Bahadur, R. R.), Wiley Eastern, 1990, pp. 527 –549.
10. Narain, P., J. Indian Soc. Agric. Stat., 1992, 44, 171–192.
11. Ford, E. B., Genetics for Medical Students, Methuen, London, 1956.
12. Рatterson, A. H., Lander, E. S., Hewit, J. D., Peterson, S., Li n- coln, S. E. and Tanksley, S. D., Nature, 1988, 335, 721–726.
13. Pimm, S. L., Gittlaman, J. L., McCracken and Gilpin, M., Tree
(Trends in Ecology and Evolution), 1989, 4, 176–177.
14. Benchley, P., Natl. Geogr., 1999, 195, 2–31.



Download 49 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish