Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти



Download 156,5 Kb.
bet3/3
Sana23.02.2022
Hajmi156,5 Kb.
#142294
1   2   3
Bog'liq
8-Органик реагентларни аналитик кимёда қўлланиши

Абсолют концентрлаш – жараёнида катта хажм (масса)даги микро таркибий қисм кичик хажм (масса) га ўтказилади. Масалан: ош тузини жуда суюлтирилган эритмаси батамом буғлатилса, таркибидаги микро миқдордаги туз кичик хажмли (масса) эритмада йиғилиб қолади. Нисбий концентрлаш – микро таркибли ва макро таркибли моддалар миқдорий нисбатини ошириш жараёни. Нисбий концентрлаш натижаси концентрлаш омили ёки коэфициенти (F) билан тавсифланади. F = Q1/Q2 : Q1o/Q2o = Q1∙Q2o /Q1o ∙Q2 Ажратиш усулларини таснифи макро- ва микро таркибий қисмларнинг физик ва кимёвий хоссаларини фарқига асосланган. Моддаларни ажратиш усулларининг қуйидаги турлари мавжуд.

1. Буғлатиш (хайдаш, буғлатиш, сублиматлаш) 2. Кулни ажратиш – доривор ўсимликни тахлил этилади. 3. Чўктириш ва биргалашиб чўкиш 4. Кристаллаш 5. Экстракция 6. Сорбцион усуллар 7. Электрокимёвий усуллар (электролиз) 5. Чўктириш ва биргалашиб чўкиш. Адсорбция, оккулюзия ходисалари туфайли бир эритмадаги микро таркибий қисмни макро таркибий қисм чўкмасига қўшилиб чўкиши биргалашиб чўкиш дейилади. Биргалашиб чўкиш жараёнида аралашмада миқдори жуда оз бўлган ионни ўзида тўплаб чўкувчи макро компонентнинг чўкмаси – коллектор (яъни тўпловчи, йиғувчи) дейилади. Масалан, Мис (II) катиони учун HgS, рух (II) катионига MnO(OH)2 чўкмаси коллектор вазифасини бажаради.

Биргалашиб чўкишнинг сабаби иккита: 1) Макро таркибий қисм чўкмасига бегона ионларини механик қўшилиб қолиши. 2) Окклюзия яъни макро таркибий қисмнинг чўкмаси хосил бўлиш жараёнида радиуси чўктирилувчи катионга яқин бошқа катионларни кристалл ичидаги бўшлиқга қириб аралаш чўкма хосил бўлиш ходисаси. Биргалашиб чўкишни сиртқи ва ички турлари мавжуд. Бегона ионларни чўкма сиртига адсорбцияланиб чўкиши – биргалашиб чўкишнинг сиртқи турига мансуб. Микротаркибий қисм коллекторнинг бутун хажми бўйича биргалашиб чўкиши – биргалашиб чўкишни ички турига мансубдир.


Download 156,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish