Ўзбекистоннинг давлат мустақиллигига эришишининг аҳамияти


УзР Конст.да давлат хокимиятининг ташкил этилиш принциплари



Download 481,5 Kb.
bet14/20
Sana24.02.2022
Hajmi481,5 Kb.
#189699
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   20
Bog'liq
2 5388996844699255983

УзР Конст.да давлат хокимиятининг ташкил этилиш принциплари
Мустакил давлатимизининг бош комуси, УзР конст. 1992 й 8 декабрда кааб.кил.булиб, унга 2002 й 27 янв.да утказилган референдум натижаларига кура ва шу асосда кабул килинган 2003 24 апрелдаги УзР конунига кура конституциянинг 18, 19, 20, 23 бобларга тузатиш ва кушимчалар киритилди. Кронституциянинг 1-булим 11-моддасиданУзР давлат хокимиятининг тизими Хокимиятнинг Конун чакарувчи, Ижро этувчи, Суд хлкимиятига булиниш принципига асосланади. Демак, УзР конст. = асосий принциплари 1) давлат суверенитети 2) хокимият халкчиллиги тамойилига 3) инсон ва фук. хукук ва эркинликлари устуворлиги ва пойдорлиги тамойили 4) давлат хок.= булиниш принципи 5) сиёсий ва мафкуравий хилма-хиллик тамойили 6) демократизм тамойили 7) давлат ва шахснинг узаро масъулияти тамойили 8) давлат хукук тузилиши тамойилларига амал килади.
УзКонст.= 5-булими «Давлат хокимиятининг ташкил этилиши»деб номланган булиб, бунда биринчи навбатда УзР ОлМ. хакидаги асосий масала жой олган.

  1. ОлМ. Олий давлат вакиллик органи булиб конун чикарувчи хокимиятни амалга оширади. ОлМ икки палатага: конунчилик палатаси ва сенат (юкори) иборатлиги баён этилган. ОлМ= ана шу иккала палатаси б-н боглик масалалар уз ифодасини топган. ОлМ конунчилик палатаси ва сенатининг биргаликдаги ваколатлари 21 та булиб, у/ алохида изохланган. ОлМ конунчилик палатаси мутлок ваколатлари 4 та. Сенатнинг мутлок ваколатлари эса 14 тани ташкил килади.

  2. Давлат хокимиятининг ташкил этилишида УзР през-и хам берилган. 89-моддага кура УзР през. УзР-да давлат ва ижро этувчихокимият бошлигидир. Конст.да УзР през.Респ. фукаролари томонидан тенг ва тугридан-тугри сайлов хукуки ассосида яширин овоз бериш йули билан 5 йил муддатга сайланади. Уни сайлаш тартиби конун Билан белгиланиши айтилган. Янги коидага кура резидентнинг айрим ваколатлари сенатга, яъни юкори палатага боскичма-боскич утказилиши айтилган. Бу дегани Уз= дем.дав.ва фук.жам.кур.да фукароларнинг давлат хокимияти бошкарувидаги иштироки кенгайтирилган.

  3. ВазМах хам давлат хокимиятининг ташкил этилиш принципларига киради.ВазМах ижро этувчи хокимиятни амалга оширади. Хар 5 йилда ВазМах= Янги состави тайинланади.

  4. Махаллий давлат хокимияти асослари хам конст.да давлат хокимиятининг ташкил этилиш принципларидан жой олган. Махаллий хокимият органларига вилоят, шахар, туман хокимликлари рахбарлик килади.

  5. УзР =суд хокимияти хам шу булимдан жой олган булиб, бунда судларнингтубдан ислох килиниш масаласи баёни хам кенг урин олган.

Конституциянинг XVI бобида маъмурий-ҳудудий тузилиши ҳақида баён этилган


68-модда. Ўзбекистон Республикаси вилоятлар, туманлар, шаҳарлар, шаҳарчалар, қишлоқлар, овуллар, шунингдек Қорақалпоғистон Республикасидан иборат.


69-модда. Қорақалпоғистон Республикаси, вилоятлар, Тошкент шаҳрининг чегараларини ўзгартириш, шунингдек вилоятлар, шаҳарлар, туманлар ташкил қилиш ва уларни тугатиш Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг розилиги билан амалга оширилади.



  1. Ўзбекистон Республикасида бозор ислоҳотларининг асосий босқичлари ва уларнинг вазифалари.


Download 481,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish