Ўзбекистоннинг давлат мустақиллигига эришишининг аҳамияти



Download 481,5 Kb.
bet8/20
Sana24.02.2022
Hajmi481,5 Kb.
#189699
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   20
Bog'liq
2 5388996844699255983

Хукукий давлат тушунчаси куплаб элементлардан ташкил топади, хук. Давлатни характерловчи маълум шартлар мавжуд булиб, улар умминсоният томонидан эътироф этилган. Хук. Давлат – хукукнинг хукмронлиги, конуннинг устуворлиги, барча конун ва мустакил суд олдида тенглиги таъминланадиган, инсон хукуклари ва эркинликлари кафолатланадиган, хокимият ваколатларининг булиниш принципи асосида ташкил этилган демократик давлатдир. Юртбошимиз И.А. Каримов таъкидлаганидек, «Хукукий давлатнинг асосий белгиси – барча фукароларнинг конун олдида тенглиги, конс. Ва конунларнинг устуворлигини таъминлашдир» Хук. Давлатнинг асосий белгиларига куйидагилар киради: 1. хукукнинг хукмронлиги. Давлат худудида булган барча кишилар: ушбу давлат фукаролари, хорижликлар. Фукаролиги булмаган шахслар, юридик шахслар, мансабдор шахслар, давлат хокимият идоралари – барчаси хукукка буйсунадилар. 2. Конс. Ва конунларнинг устунлиги. Конс. Ва конунулар хукукий нормалар тизимида олий юридик кучга эгадир.турли хил давлат идоралари чикарадиган норматив-хукукий хужжатлар конунларга зид булмаслиги керак. 3. инсон хукуклари ва эркинликларига риоя этиш, уларни химоя килиш ва таъминлаш. 4. давлат ва фукаронинг узаро масъулияти. Давлат конунларда шахс эркинлигининг меъёрини белгилаб куяр экан, худди шу чегараларда узини хам карор кабул килишда чеклаб куяди. 5. хокимият ваколатларининг булиниши. Давлат хок. Бир кулда тупланиб колмаслиги учун хок.нинг учта тармогини-конун чикарувчи, ижро этувчи ва суд хок.ни ажратиб куйиш керак. Ушбу хок. Тармокларининг хар бири уз ваколат доирасида амал килади. 6. суднинг мустакиллиги. Суд, давлат хок.нинг бошка икки тармоги каби мустакилдир. 7. хукукни мухофаза килувчи идораларнинг самарали ишлаши. Агар инсон хукуклари ва эркинликлари поймол этилса ёки бунга тахдид мавжуд булса, хукукни мухофаза килувчи идоралар унга ёрдам беришлари керак. Улар бу хукук ва эркинликларни химоя килишлари керак. 8. хукукий маданиятнинг юксак даражада эканлиги. Хукукий маданиятнинг энг мухим курсаткичи жамиятдаги хук. Онг даражасидир. 9. демократиянинг рив. Ва такомиллашуви сиёсий хукуклар ва эркинликлар кафолатланиши, халк давлатбошкарувида доимо иштирок этиши, рив.ган фукаролик жамияти шакл.ши ва маълум бир мухолифатнинг булиши зарурлигидир.

33. Ўзбекистон Республикасининг иқтисодиётида мулкчилик шакллари


84. Ўзбекистон Республикасида мулкчилик шакллари
113. Ўзбекистон Республикасида мулк шакллари ва унинг иқтисодиётни ривожлантиришда тутган ўрни.



Download 481,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish