Ўзбекистоннинг давлат мустақиллигига эришишининг аҳамияти


Буюк давлатчилик шовинизми



Download 481,5 Kb.
bet4/20
Sana24.02.2022
Hajmi481,5 Kb.
#189699
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20
Bog'liq
2 5388996844699255983

Буюк давлатчилик шовинизми - (Шовинизм - фран. буржуа мил-латчилигининг Ута реакцион формаси). Шовинизм сиёсати бошКа миллат ва халКларга нафрат ва душманликни авж олдиришга Каратилган. Шовинизм гУё тУлаКонли бУлмаган бошКа миллатлар ва ирКлар устидан хукмронлик Ки-лишга даъват этилган бир миллатнинг алохидалигини («мумтозлигини») таргиб этади. Шовинизм баъзи кУп сонли миллатларнинг нафаКат кУп миллатли империя доирасида, балки уни Ураб турган жУгрофий - сиёсий маконда хам Узининг мутлаК хукмронлигини Урнатиш учун курашда намоён бУлади. Давлат етакчи мавКе (давлат)га эга бУлган, Уз миллатини «олий» миллат деб эълон Килган миллат хукмрон эксплуататор синфларининг идеологияси ва сиёсати бУлган буюк давлатчилик шовинизм, шовинизм ва миллатчиликнинг бир туридир. Буюк давлатчилик шовинизми бошКа миллатлар ва мамлакатлар билан Узаро маданиятли хамкорлик Килишга тайёр эмасликдан келиб чиКади. Унинг ифодачилари харбий империялардир. Бу империяларнинг иКтисодиёти босиб олинган худудларни эксплуатация Килар ва хатто уларнинг хаётий манбалари хисобига яшар эди. Айни чогда бУйсундирилган халКларга уларга маданий жихатдан ва умуман миллий жихатдан норасолиги хаКидаги халокатли гоя сингдирилар эди.Буюк давлатчилик шовинизми ва агрессив миллатчилик бир-бирини тУлдиради, булар Уз давлати манфаатини илгари суриб, миллий Кадриятларни тайёрлашда, миллий маданиятлар ва маънавий Кадриятларни оёК ости Килишда, авторитар тузум Урнатишда, бошКа мамлакат халКларини итоатгУй Килиб саКлаб туришда, хозир эса собиК ИттифоКни тиклаш учун Килаётган харакатида, Уз таъсир доирасини бошКа мустаКил давлатларда саКлаб Колиш учун интилишда, миллатлар Уртасида Узаро ишончсизлик тугдиришда, халКаро-хуКуКий меъёрларни инкор этишда, ташКи иКтисодий алоКаларни тУсишда, янги мустамлакачиликни зУрлаб Кабул Килдириш харакатида яККол намоён бУлмоКда. Ґозирги кунда буюк давлатчилик гоялари мазмунан Уша-Уша бУлсада, унга эндиликда Ута замонавий шакл берилмоКда. МустаКилликнинг дастлабки йилларида булар рус миллатининг мумтозлигини тиклаш, Россия теварагида кучли жУгрофий - сиёсий майдон яратиш, «Ягона ва ахил халКлар оиласи»ни тиклаш, янги мустаКил давлатларнинг Кайси бири билан хамкорлик Килиш, Кайсиларини ажратиб КУйиш ва бошКа сохаларда кУринмоКда. МустаКил Узбекистон учун бугунги кунда буюк давлатчилик шовинизми ва агрессив миллатчилик тугдираётган тахдидларнинг реал хавфи Куйидагилардан иборат: 1)ХалКаро, давлатлараро ва элатлараро Карама-Каршиликни келти-риб чиКариш. 2)ХалКаро-хуКуКий ва ички давлат суверенитетимизни рУёбга чиКаришга Каршилик кУрсатиш. 3) Узбекистоннинг ташКи иКтисодий алоКаларини чегаралашга, улар-ни тенг хуКуКли бУлмаган шароитга солиб КУйишга уриниш. 4)Мамлакатимиз ахолисига электрон, радио-ахборот воситалари орКали мафкуравий йУл билан тазйиК Утказиш, жахон афкор оммасида Узбекистон хаКида нотУгри тасаввур тугдиришга интилиш. 5)Миллатлар Уртасидаги Узаро ишончсизликни келтириб чиКариш, миллатлараро муносабатларни кескинлаштириш. 6)Янги мустамлакачилик ва янги империячилик ёндашувларини зУрлаб Кабул Килдириш, хамма сохалардаги Узаро манфаатли ва тенг хуКуКли хамкорликни секинлаштириш хавфи.
9. Ҳозирги даврда Ўзбекистонда фан ва таълимнинг ривожланиши.

  1. Ҳозирги Ўзбекистонда фан ва маорифнинг ривожланиши.

Xozirgi kunda ilm fan sohasida O’zbekiston Markaziy Osiyodagi yirik markazlardan biri hisoblanadi. Bu markaz tadqiqot uchun zarur bo’lgan rivojlangan moddiy asosga, keng ilmiy fondiga, malakali ilmiy kadrlariga ega. Ularning ilmuy yutuqlari butun dunyoda e’tirof etilgan.


Respeblikaning ilmiy-tekshirish majmuasi akademik, oliy ta'lim majmualari va turli sohadagi 362 ta muasassalarni o’z ichiga oladi, shu jumladan:
• 101 ilmiy-tadqiqot institutlari,
• 55 o’quv yurtlardagi ilmiy- tadqiqot bo’linmalari,
• 65 loyiha-konstruktorlik tashkilotlar,
• 32 ilmiy-ishlab chiqarish birlashmalari va tajriba korxonalari,
• 30 axborot xisoblash markazlari.
Ilmiy salohiyatlarning o’zagi O’zbekiston Respublikasi fanlar Akademiyasidir. U mintaqadagi etakchi ilmiy va tajriba markazi bo’lib, yarim asrdan ortiqroq tarixga ega:
• Yader fizikasi instituti,
• “Quyosh-Fizikasi” ilmiy ishlab chiqarish birlashmasi,
• “Biolog” ilmiy tekshirish instituti
• Maydanak tog`idagi baland astronomiya observatoriyalari majmuasi va boshqalar.
Fan sohasida 46 mingga yaqin kishi band bo’lib, shulardan 2,8 mingi doktorlari va 16,1 mingi fan nomzodlaridir. Birinchi marta O’zbekiston Respublikasining Oliy attestatsiya komissiyasi tuzildi. Uning vazifasi yosh ilmiy kadrlar tayyorlashdir. Ayni vaqtda fannong 20 tarmog`i bo’yicha yuqori malakali ilmiy kadrlar tayyorlanmoqda.
Respublikada quyidagi yo’nalishlar bo’yicha jahon darajasidagi ilmiy maktablar yaratilgan bo’lib, ularda tadqiqot muvaffaqiyatli olib borilmoqda:
Matematika, ehtimollik nazariyasi, tabiiy va ijtimoiy jarayonlarni matematik modellash, informatika va xisoblash texnikasi sohasidagi tadqiqotlar.
Beruniy, Ulug`bek va G`iyosiddin Jamshid buyuk adiblaridan asos solingan xususiy astronomiya maktablari Respublikada shakllangan. Astronomiya va osmondagi _ xarakatlarni o’rganish sohasida qadimdan o’zbek olimlari jahon univoniga ega bo’lganlar. Ular tomonidan yulduzlar osmonining aniqroq haritasi ilk bor tuzilgan. Respublikada o’lkaning iqlimshunosligini o’rganish uchun tayanch astronomiya tarmog`i vujudga keltirilgan. 1930 yilda qurilgan Ulug`bek nomidagi Kitob xalqaro kenglik stantsiyasida ishlayotgan o’zbek olimlar AQSH, Italiya va Yaponiya olimlari va mutaxassislari bilan birgalikda er yuzasida uning qutblari xarakatini o’rganish sohasidagi xalqaro ishda faol ishtirok etmoqdalar.
Moddalarning fizikaviy-kimyoviy xossalar majmuasini o’rganish bilan bog`liq tadqiqotlar.
Mamlakatimizda yadro va elementlar zarralar fizikasi, radiatsiya fizikasi va materialshunoslik bo’yicha fundamental tadqiqotlar ayniqsa keng rivojlandi. Yangi ilmuy yo’nalish – nisbiy yadro fizikasi shakllandi. Bu yo’nalish yadro energetikasi va amaliy yadro fizikasi sohasidagi tadqiqotlarga nazariy asos bo’lib xizmat qiladi.
Energiyaning no’anaviy turlarini yaratish – quyosh energiyasini kompleks va samarali suratda boshqa turdagi energiyaga aylantirish, hamda o’zgartirish borasida faol ish olib borilmoqda. Bu esa mamlakatni energiya bilan ta’minlash muammolarini hal qilishda katta ahamiyat kasb etadi.
Jahon va mamlakatimiz tarixini O’zbekistonning madaniy va ma’naviy merosini, o’zbek tili, adabiyoti va folklorlarining tarixiy va zamonaviy rivojlanish tadqiqoti.
Respublikaning ilmiy salohiyatini rivojlantirishga, halqaro ilmiy-madaniy aloqalarni kengaytirishga jamiyatshunos olimlarimiz, birinchi navbatda tarixchilar, arxeologlar, etnograflar, tilshunoslar va adabiyotshunoslar katta hissa qo’shdilar. O’zbek xalqining etnogeneznini ‘rganish va uning xolisona tarixini qayta yaratish, an’analari, turmush taszi va madaniyatini o’rganish bilan bogliq ishlar juda katta qiziqish uyug`oqmoqda.
Atrof muhitni saqlash Milliy dasturi, O’zbekiston Respublikasi biohilma hilligini saqlash borasidagi chora tadbirlar rejasi va strategiyasi, Ozon qatlamini yemiruvchi moddalarni qo’llashni to’htatish, Iqlimning o’zgarishi va cho’llarning kengayishini oldini olish, Atrof muhit gigiyenasi Milliy dasturlari, O’zbekiston, Qozog’iston va Qirgiziston hududidagi G’arbiy Tyan-Shan biohilma hilligini saqlash chegaralararo loyihalar ishlab chiqildi.
Ilm-fan va texnika ustivor yo’nalishlar rivojini amalga oshirishda davlat ilmiy-texnika dasturlarini davlat budjet mablag`laridan moliyalashtirish usullari orgali amalga oshiriladi.
Hozirgi paytda fan va talimning rivojlanishiga respublikamizda jiddiy masala sifatida qaralmoqda. Buning yorqin misoli sifatida talim sohasini isloh qilish bo’yicha qabul qilingan <> va <> gi qonunlar haqida to’xtalib o’tish maqsadga muvofiqdir. Bugungi kunga kelib yurtimiz yoshlari jahon xalqaro olimpiadalarida faxrlansa arzigulik marralarni zabt etib kelmoqda. Bu ham talim sohasining ahamiyatga molik jixatlaridan biridir.

12. Ўзбекистон Республикасининг молия ва пул сиёсати


Молиявий муносабатлар ва уларга хизмат килувчи махсус муассасалар мамлакатнинг молия тизимини ташкил килади. Давлат пул маблагларининг асосий бугини хизмат килади. Унинг асосий вазифаси молиявий воситалар ёрдамида иктисодиётни самарали ривожлантириш ва умумдавлат микёсидаги ижтимоий вазифаларни хал килиш учун шароит яратишдир. Молия-кредит сиёсати, нархларни, умуман иктисодиётни эркинлаштириш хамда бозор инфраструктурасини шакллантириш муаммолари Ислом Каримовнинг катор асарларида уз ифодасини топган.Мамлакат Марказий банки пул-кредит тизимини марказлашган тартибда бошкаради ва давлатнинг ягона кредит сиёсатини амалга оширади. У барча банкларнинг фаолиятини узаро мувофиклаштиради, жумладан улар уртасидаги хисоб-китобларни ташкил этади, кимматли когозларни чикаради, пул муомаласини тартибга солади, давлат бюджетининг касса ижросини назорат этади.Мамлакатнинг пул-кредит сиёсатини олиб бориш юзасидан улкан меъёрий-хукукий негиз тайёрланди. Республикамизда иктисодий ислохотларнинг иккинчи боскичида пул-кредит сиёсатининг асосий максади миллий валютанинг харид кувватини ошириш, инфляцияни камайтиришга, ишлаб чикаришни баркарорлаштириш учун замин тайёрлашга каратилган харакатлар оркали иктисодий тангликни енгиб утиш, бозор иктисодиётининг зарур шарт-шароитларини яратиш, жахон молия-кредит тизими билан алокаларни узвий олиб боришни янада ривожлантиришга каратилган. Амалга оширилаётган пул-кредит сиёсати натижасида республикада молиявий ва иктисодий баркарорлик таъминланди.Узбекистон Республикаси Президентининг 1994 йил 16 июнда эълон килинган «Узбекистон Республикасининг миллий валютасини муомалага киритиш тугрисида»ги Фармонига мувофик 1994 йил 1 июлдан бошлаб Узбекистон Республикасининг миллий валютаси – сум муомалага киритилди. Сум Узбекистон Республикасининг валюта бирлиги хисобланади.Республикада бюджет муносабатлари Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва республиканинг бошка конун хужжатлари билан тартибга солинади. Бозор тузилмаси ривожланган мамлакатларнинг тажрибаси хакикий урта мулкдорлар катламининг асосий кисми ахолининг пул маблагларини кимматли когозлар бозорига, одамлар учун фойдали турли банк депозитларига ва омонатларга жалб этиш воситасида шаклланаётганлигидан далолат беради. Бинобарин, кимматли когозлар бозорининг ахволига караб бозор муносабатларининг карор топиш жараёни кай даражада жушкин бораётганлиги хакида фикр юритиш мумкин-деб ёзади Президентимиз Ислом Каримов.Кимматли когозлар бозорини шакллантириш хисобига ахолининг буш турган маблаглари айланишга жалб этилади. Бу айни чогда иктисодиётни хал килишга баркарорлаштириш сохасидаги мухим вазифани хал килишга пул муомаласини, миллий валютани мустахкамлашга ёрдам беради.Энг асосийси – акциялаштириш, фонд бозорида катнашиш оркали ахолида кимматли когозларнинг эгаси булишига кизикиш, улар билан муомала килиш куникмалари ва маданияти пайдо булади.Мухими, улар шунчаки акцияларнинг эгаси булганлик учунгина эмас, балки мол-мулк бир кисмининг реал мулкдорлари хисобланганликлари хамда мулкдорлар сифатида корхонанинг ишлаб чикариш ва моилавий фаолиятига таъсир курсатиш хукукига эга булганликлари учун хам акциядорлар деб аталиши даркор. Одамлар кимматли когозларни сотиб олишга кодир булганларидагина мулкдорлар синфи амалда вужудга келади.Республикада кимматли когозлар бозорини ривожлантириш буйича куйилган максадларга кимматли когозлар иккиламчи бозорини жадал шакллантирган, бизнинг бозоримиз халкаро фонд ва ваюта бозорларига чиккан хамда кушилиб кетган такдирдагина чинакамига эришиш мумкин.Мулкдорлар катламини шакллантиришнинг ижтимоий ахамияти хам бекиёсдир. Маълумки, иктисодий усиш бозор муносабатларига утишнинг мухим тамойилларидан бири - кучли ижтимоий сиёсат юргизиш имкониятини берди. натижада мамлакатимизда оммавий люмпенлашувнинг, купчиликнинг пауперизм боткогига ботиб кетишининг олди олинди. Бундай ижтимоий катлам ва гурухлар эса, кескин мулкий табакалашув, ракобат, оммавий ишсизлик доимий характерга эга жамиятларда юзага келиши мумкин булган ходисалардир. Уларнинг сафи мол-мулкидан ажралган турли ижтимоий гурухлар хисобига тулиб боради. Хатто урта асрларда хам, хар хил хайр-эхсонлар билан бу жараёнларни юмшатишга уринишлар булган.
15. Ўзбекистон Республикаси фуқароларининг ижтимоий-сиёсий хуқуқлари, эркинликлари ва бурчлари.
Дем.хук.давлат ва фук.жам. барпо этишда фукаро эркинлиги, хукууклари ва манфаатлари бош мавзулардан бири булиб унинг хукукий асослари Асосий Конун ва б. норматив хужжатларда уз ифодасини топган. През.И.К. муст-к= илк даврлариданок мамлакатнинг стратегик максадларини аник ва равшан белгилаб берди ва давлат ваколатларини аста секинлик билан боскичма-боскич нодавлат ва жамоат ташкилотлари зиммасига утказиш, узини узи бошкариш органларининг ролини ошириш оркали демократик жараёнларни чукурлаштириш кераклигини през.И.К. мамлакатнинг сиёс, икт хаётини, давлат ва жам.кур-шини янада эркинлаштиришнинг янги концепцияси и/ч-ди. Бунга кура:

  1. дем-к институтлар фаолиятилари куламларини кенгайтириш

  2. ахолининг сиёсий фаоллигини кучайтириш ва сиёсий маданиятини ошириш

  3. жамиятда манфаатлар, турли хил карашлар сиёсий ва эътикодий ракобатлар уртасидаги мувозанатни таъминлаш.

  4. Жамоат бирлашмаларининг ижтимоий мавкеъини ошириш

  5. Сиёсий партиялар фаолиятини такомиллаштириш,

  6. иктисодий хаётни эркинлаштириш,

  7. давлат курилишини эркинлаштириш ва фук.лик жам.ни шакллантириш

  8. хокимият булиниш принципларининг инсоният умумэътироф этган тамойилларини амалда куллаш

  9. давлат хокимияти органларининг ваколатларини нодавлат ва жамоат бирлашмаларига утказиш ва бошкалар.

УзКонст-ясининг 2-булим «Инсон ва фук/= асосий хукуклари ва эркинликлари ва бурчлари» деб номланган. Унда: 1) жинси, ирки, тили, дини, ижт. келиб чикиши, эътикодидан катъий назар конун олдида тенглиги айтилган 2) суд карорисиз унинг хукукини чеклаш мумкин эмас. 3) фукаролар конунга путур етказмасликлари шарт.
1992 й 2июлда «УзР фукаролиги тугр.»ги конун кабул килинди. 1995 й 21 дек.да «УзР фукаролик кодекси» 1-кисми тасдикланди. 1996й 29 авг.да фукаролик кодексининг 2-кисми тас-ди. Узб. Конунларига кура фукароларнинг асосий хукукларга: 1)шахсий хукук ва эркинликлар 2) сиёсий хукуклар 3) икт. ва ижт. хукуклар 4) кафолатлар 5)фукаролик бурчларини уз ичига камраб олади.
1948й 13 дек.да «Инсон хукуклари умумжахон декларацияси», 1966 йил 19дек. «Иктисодий, ижт, маданий хукуклар тугрисидаги халкаро Пакт» кабул килинди. 1966 й 19 дек.да «Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугр. Халкаро Пакт» каб.к-ди
Мазкур хужжатларда фукароэркинлиги кафолатолари, хукуклари ва манфаатларининг устуворлиги тула таъминланиши баён этилган. Узб. хукумати инсон хукуклари буйича 21 та шартномага кушилган. 1997 й «Инсон манфаатлари йили» деб эълон килинди.
Узб. инсон хукуклари сохасида уз сиёсатини белгилашда 3 та энг мухим тамойилдан келиб чикади:

  1. норматив ва ташкилий жихатдан халкаро тажрибанинг устуворлиги

  2. инсонга хомийлик килишдек ватанимиз тарихий тажрибасини хисобга олиш

  3. инсолн хукук/и буйича хорижий миллий тажрибаларни хисобга олиш

демак, бу масала «фукаро – жамият – давлат »узаро муносабатларини тугри йулга солади.


17. Ўзбекистон Республикаси ташқи сиёсатининг асосий тамойил ва йўналишлари


72. Ўзбекистон Республикаси ташқи сиёсатининг асосий тамойиллари ва йўналишлари

Узб мустакил рив-даги утган 15 й давомида дунёдаги 120 дан ортик мам-\ б-н расмий дипломатик муносабат\ни урнатиб келмокда. Рес=зда 88 та чет давлат ваколат хона\и руйхатдан утган, 24 та хукумат\аор таш, 13 та нохукуматташ\и ишлаб турибди. Дунёдаги 30 дан ортик давлатда Узб элчи хона\и тенг хукукли асосда ишлаб турибди. Жахон= 140 мамлакатиб б-н савдо икт мун-\ урнатилди. Узб-ни дунёдаги 170 дан ортик давлат тан олган.


Узб= тинчлик севар ташки си.: Узб Рси Конс 4-боб 17-моддасида УзбРси= халкаро муносабат\идаги ташки си-ти хук-й (5 та) принцип\и и\чди:

  1. Суверенитети, тенглиги

  2. куч ишлатмаслик ёки тахдид килмаслик

  3. чегара\= дахлсизлиги

  4. низо\ни тинч йул б-н хал к-ш

  5. бошка дав\= ички иш\ига аралашмаслик

Бу принцип\ Уз= манфаатдорлик тамойи\и б-н уйгунлаштирилди. Прз ИК «Узб= уз истиклол ва тараккиё йули» асариди Узб ташки си-ни амалга ошириш= 6 та амалий принцип\ини и\ч-ди, у\:
1) мил дав манфаат\и устун б-ган холда узаро манфаат\ни хар т-нлама хисобга олиш.
2) умубашарий кадрият\ устуворлиги, халкаро майдонда тинчлик ва хавсизликни мустахкамлаш, можаро\ни тинч йул б-н хал этиш.
3) тенг хукуклиллик ва узаро манфаатдаорлик, бошка мам\ ички иш\ига аралашмаслик, тенг\ орасида тенг б-ш
4) мафкуравий караш\+ катъий назар очик ойдинлик, барча давлат\ б-н тенг алокани урнатиш.
5) ички миллий конун\дан халкаро хукук норма\и= устуворлигини тан олиш
6) хар икки т-нлама, хам куп т-нлама ташки алока\ни урнатиш, халкаро хамкорликни кучайтириш.
1996 й 26 дек-да «Узб Рси ташки си фаолияти= ас-й принцип\и туг»ги конун каб килинди.
Ташки си ва ташки икт алока\ни шакллантиришда Узб уз мустакиллиги= дастлабки й-\идаёк куйдаги ас-й там\ни и\ч ва унга амл к-б келмокда.

  1. Узаро манфаат\ни хар т-лама хисобга олган холда давлат Милли манфаат\и= устуворлиги

  2. тенг хукулилик ва узаро манфаатдорлик, бошка дав\= ички иш\ига аралашмаслик

  3. мафкуравий караш\+ катъий назар хамкорлик у-н очиклик, умум инсоний кадрият\га тинчлик ва хавфсизликни саклашга содиклик

  4. халкаро хукук норма\и= давлат ички норма\идан устуворлиги

  5. ташки алока\ни хам икки т-лама, хам куп т-лама келишув\ асосда рив-ш




  1. Ўзбекистон Республикасининг давлат, маъмурий-ҳудудий тузилиши.

O’R Konstitutsiyasiga muvofiq, Qoraqalpog’iston Respublikasi (QR) suvereniteti O’R tomoni+ himoya qilinadi.
Qoraqalpog’iston Respublikasi o’z Konstitutsiyasiga ega. Bu Konstitutsiya O’R Kons.ga zid kelmaydi.

O’R qonun/i QR hududida ham majburiydir. QR hududi va 4egara/i u= roziligisiz o’zgartirilmaydi, mamuriy-hududiy bo’liniwi bn bog’liq bar4a masala/ni QR o’zi mustaqil hal qiladi. QR umumxalq ovozi (referendum) asosida O’R tarkibi+ ajralib 4iqiw huquqiga ega. O’R bn QR= o’zaro munosabat/I O’R va QR o’rtasida O’R Konstitutsiyasi doirasida tuzilgan wartnoma/ hamda bitim/ bn tartibga solinadi. Qr Konstitutsiyasi 1993 yil 9 aprelda qabul qilingan. QR= Davlat gerbi, Davlat bayrog’i, davlat madhiyasi bor.


O’R Markaziy Osiyo= markaziy qismidagi Amudaryo va Sirdaryo oralig’ida joylawgan. U= hududi= kattagina qismi wimoliy-g’arbda Turon past tekisligi; janubiy-g’arbda (Amudaryo= o’ng sohilida) qizil qum 4o’llari= bir qismini egallaydi. Respublika hududi= taxminan u4+ 1 qismini egallagan tog’/ va past tekis qiyalik/ mamlakatimiz warqi hamda janubiy-warqida joylawgan. Bu tog/ g’arbiy Tyan-wan va Xisor tog’ tizim/idir. O’zbekiston tog’/i= eng baland nuqtasi 4643 metrga teng.
O’zb. Wimoliy-warqda Qozog’iston, warqda va janubi-warqda Qirg’iziston hamda Tojikiston, g’arbda-Turkmaniston, janubda esa Afg’oniston bn 4egaradow. Qozog’iston bn 4egarasi-2203 km, Qirg’iziston bn-1099 km, Tojikiston bn-1161 km, Turkmaniston bn-1621km va Afg’oniston bn-137 km ni tawkil etadi. Maydoni 447,4 ming kv.km, poytaxti Towkent waxri.
Respublika tarkibiga 12 ma’muriy viloyat (Towkent, Sirdaryo, Jizzax, Samarqand, Buxoro, Navoiy, Qawqadaryo, Surxondaryo, farg’ona, Andijon, Namangan, Xorazm) va QR kiradi.
Respublika tarkibida 157 qiwloq rayoni, 123 waxar, 104 waxar tipidagi posyolka mavjud.



  1. Ўзбекистон Республикаси сиёсий партияларининг фаолияти. Ўзбекистон Республикасининг «Сиёсий партиялар» тўғрисидаги қонуни

Siyosiy partiyalar togrisidagi qonun 1996 yil 26 dekabrda qabul qilindi. Siyosiy partiyalar togrisidagi qonunda wunday deyilgan: <>.maqsadi, ozb rsidagi partiyalarning oliy organi qurultoy bolib har 5 yilda 1 marta 4aqiriladi. Unda partiyaning rahbar organlari saylanadi.
Siyosiy partiya/ quyidagi funksiya/ni bajaradi:

  1. Jamoat4ilik fikrini wakllantiriw;

  2. Siyosiy faoliyatda iwtirok etadi;

  3. Fuqaro/ siyosiy faoliyatini qo’llab-quvvatlaw va rag’batlantiriw vazifa/ini o’taydi;

  4. Siyosiy madaniyatni owiradi;

  5. Parlament va hukumat faoliyatiga siyosiy maqsad/i orqali ta’sir ko’rsatadi;

  6. Davlat oldida turgan maqsad/= wakllaniwi va amalga owiwida faol iwtirok etadi.

1996 й 26 дек-да УзР ОлМ 7 сес-да «Си пар\ туг»ги кон кааб килинди. Янги конун 17-модда+ иб, бунда прз-лик ваколат\ини бажариш даврида Прз си партияга аъзо булолмаслиги айтилган. Янги конунда куйдаги\ си парт га аъзо б-мойди: судя\, прокуро\ ва прокуратура терговчи\и, ички иш\ орган\и, миллий хавфсизлик хизмати орган\и, харбий хизматчи\, хорижий давлат фукаро\и ва фукаролиги б-маган шахс\.
Хозирги вактда Адли В руйхатидан утиб мамлакатимизда фаолият кур-ган 4 та си пар мавжуд. у/ 1- Узб Халк дем пар-си (1991), 2- Узб «Адолат» социал дем пар (1995й), 3- миллий тикланиш - фидокор\ мил дем пар (2008й), 4- Узб Либерал дем пар-си (2003й) фаолият курсатмокд

23. Оммавий ахборот воситаларининг Ўзбекистон Республикасида демократик жамиятни шакллантириш ва амалга оширишдаги ўрни



Download 481,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish