1- лабаратория иши


Компъютер тизим компонентлари



Download 0,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana24.02.2022
Hajmi0,49 Mb.
#224237
1   2   3
Bog'liq
1-lab.OT

Компъютер тизим компонентлари 
Ҳисоблаш жараёнида операцион тизимларининг вазифасини яхшироқ 
тушуниш учун компъютер тизимини кўриб чиқамиз. У қуйидаги 
компонентлардан ташкил топган: Компъютер қурилмалари (hardware), 
унинг асосий қисми – марказий процессор (Central Processor Unit - CPU) – 
компъютер буйруқларини бажариш йўриқномаси, дастурлар ва маълумотлар
сақланадиган хотира, компъютерга ахборотларни киритишни таъминловчи ва 
фойдаланувчи – инсон қабул қилган ёки бошқа дастур шаклида дастур 
натижаларини чиқарувчи киритиш-чиқариш қурилмаси ёки ташқи қурилма. 
Операцион тизим (operating system) – фойдаланувчи ва турли хил дастурли 
компъютер аппаратларидан фойдаланишни бошқарувчи тизим дастурий 
таъминоти. Амалий дастурий таъминот (applications software) – турли хил 
масалаларни ечиш учун мўлжалланган дастурлар. Уларга кўпроқ дастурлаш 
тиллари (масалан С++) билан дастурларни таржима қилишни таъминловчи 
компиляторлар, машина коди (буйруқ), маълумотлар омборини бошқариш 
тизими, график кутубхона, ўйин дастурлари, офис дастурлари киради. 
Амалий дастурий таъминот операцион тизим билан солиштирилганда 
нисбатан юқори поғонада жойлашади ва компъютердаги турли хил амалий ва 
кундалик масалаларни ечишга ёрдам беради. 
Фойдаланувчилар (users) – инсонлар ва бошқа компъютерлар. 
Компъютер тизимлари компонентларига фойдаланувчи инсон сифатида – 
компъютерда ўз иш фаолияти жараёнининг ҳисоблаш тизимлари бир қисми 
бўлган исталган инсон бўлиши мумкин. Тармоқдаги бошқа компъютерлар 
ушбу компъютерга боғланиш (серверга уланиш) бўйича фойдаланувчи 
ролини бажариши мумкин. Масалан, катта дастурларни бажариш ёки 
файлларни сақлаш. 
Биринчи тармоқ операцион тизими 
1970 йиллар бошларида фақат фойдаланувчиларни бўлиб-бўлиб 
жойлаштирмасдан, балки электр энергия билан боғланган кўплаб 
компъютерлар ўртасида маълумотларни қайта ишлаш ва уларни 
тақсимлашни ташкилаштиришга ёрдам берадиган кўп терминалли операцион 
тизимлардан фарқли бўлган биринчи тармоқ операцион тизими яратилди. 
Исталган тармоқ операцион тизимлари бир томондан локал операцион 
тизими функцияларини бажарса, бошқа томондан эса, бошқа компъютер 
операцион тизими билан тармоқ орқали ўзаро биргаликда ишлашга ёрдам 
берувчи айрим қўшимча воситаларга эга бўлган, тармоқ функциясини амалга 
оширувчи дастурий модул тармоқлараро қайта ишлаш масалаларининг пайдо 


бўлиши ва тармоқ технологияларини ривожланиши асосида биринчи тармоқ 
операцион тизимларияратила бошланди.

Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish