1- “Сунъий интеллект” нима эканлигини тушиниш ва унга таъриф беришдан олдин аввало “Интеллект”


Классификация, кластерлаш ва регрессия муаммолари



Download 1,26 Mb.
bet3/7
Sana05.07.2022
Hajmi1,26 Mb.
#742152
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Suniy Intellekt

1. Классификация, кластерлаш ва регрессия муаммолари
Классификация масаласи бир қатор хусусиятлар асосида категорияли жавоб олишдир. Чекланган миқдордаги жавобларга эга (одатда “ҳа" ёки «йўқ" форматида): фотосуратда мушук борми, одам юзи тасвири, саратон билан касалланган беморми.
Регрессия масаласи турли хил хусусиятларга эга бўлган объектларнинг намунаси асосида башорат қилишдир. Чиқариш ҳақиқий рақам бўлиши керак (2, 35, 76,454 ва бошқалар), масалан, квартиранинг нархи, олти ойдан кейин қимматли қоғознинг қиймати, келгуси ой учун дўконнинг кутилаётган даромади
Кластерлаш масаласи маълумотларни гуруҳларга тақсимлашдан иборат: уяли алоқа операторининг барча мижозларини тўлов қобилияти даражасига кўра тақсимлаш, космик объектларни у ёки бу тоифага (сайёра, юлдуз, қора туйнук ва бошқалар) ажратиш.
2. Матнни аниқлаш, табиий тилдаги матнларни тушуниш ва таҳлил қилиш вазифалари
3. Тасвирларни аниқлаш ва тасвирни таҳлил қилиш муаммолари
4. Маълумотларни таҳлил қилиш ва яширин қонуниятларни аниқлаш
5. Фавқулодда вазиятларни таҳлил қилиш ва қарор қабул қилиш
6. Ҳаракатлар ва ҳолатни режалаштириш
7. Автоматлаштиришни дастурлаш ва лойиҳалаш
8. Мураккаб динамик тизимларни бошқариш
9. Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш ва робототехника

5-
Айнан унинг тузилиши ва фаолияти ўтган асрнинг ўрталарида Уоррен Мак-калок (америкалик нейропсихолог, нейрофизиолог, сунъий нейрон тармоқлар назариётчиси ва кибернетика асосчиларидан бири) ва Уолтер Питтс (америкалик нейролингвист, мантиқчи ва математик) сунъий нейрон модели учун асос қилиб олишган. Нерв ҳужайраси - нейрон мураккаб тузилишга эга бўлиб, тана (сома) ва жараёнлар - аксон ва бир нечта дендритлардан иборат. 


Аксон - бу узатиш жараёни бўлиб, у орқали импульс ҳужайра танасидан бошқа нейронга ўтади. 
Дендритлар қабул қилувчи жараёнлардир, улар бошқа нейронлардан импульсларни тўплайди ва уларни нейрон танасига узатади. 
Биз эътибор беришимиз керак бўлган кейинги нарса - бу сигналнинг аксондан кейинги нейроннинг дендритларига қандай узатилиши.
Дендритлар аксонларга тўғридан-тўғри эмас, балки синапслар орқали уланади ва сигнал аксоннинг охирига етганда, синапсда нейромедиатор чиқарилади, бу сигналнинг қандай узатилишини аниқлайди.
Синапс икки нейрон ўртасидаги ёки нейрон ва сигнални қабул қилувчи эффектор ҳужайра ўртасидаги алоқа нуқтасидир
X – маълумотларни киритиш;
W – синаптик боғланишлар-нинг вазнлари;
S – нейрон танаси;
Y – нейрон тармоқ чиқиши.

Кириш маълумотлари нейронга келадиган сигналлардир.


Синаптик боғланиш вазнлари - бу рақамлар турида, шу жумладан манфийлар сифатида тақдим этилган синаптик уланиш ва нейромедиаторнинг чиқарилишининг эквивалентидир.
Вазн ҳақиқий рақам билан ифодаланади, бу рақам орқали нейронга кирадиган сигналнинг қиймати кўпайтирилади.
Бошқача қилиб айтганда, вазн маълум нейронларнинг бир-бирига қанчалик кучли боғланганлигини кўрсатади - бу улар орасидаги боғланиш коеффициенти.
Нейрон тармоғини ўрганиш жараёни вазнларни ўзгартириш жараёнидир, яъни унда мавжуд бўлган нейронлар орасидаги боғланиш коеффициентлари.
Ўрганиш жараёнида вазнлар ўзгаради ва агар вазн ижобий бўлса, у келган нейрондаги сигнал кучаяди. Агар вазн нолга тенг бўлса, унда бир нейроннинг бошқасига таъсири ёъқ. Агар вазн салбий бўлса, у ҳолда сигнал қабул қилувчи нейронда ўчади.
Нейрон тармоғининг чиқиши нейрон томонидан унга берилган сигнални қайта ишлаш натижасида олинган нарсадир. Бу нейрон танасида тўпланган вазнли сумманинг маълум бир функцияси.
Faollashtirish funksiyasi
Нейрон тармоқлар назариясида фаоллаштириш функцияси аргументи сунъий нейрон киришларининг вазнли йиғиндиси ва қиймати нейроннинг чиқиши бўлган функциядир. Унинг вазифаси чиқиш маълумотларининг қийматини, чиқиш сигналини аниқлашдир





Download 1,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish