1-маъруза «бошқариш системаларининг структуравий тахлили» фанига кириш



Download 1,32 Mb.
bet7/17
Sana14.06.2022
Hajmi1,32 Mb.
#669876
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17
Bog'liq
BSST ma\'ruzalar

Назоарт саволлари

  1. Технологик жараёнларни бошқаришда қўлланиладиган қандай дискрет тизимларни биласиз?

  2. Импульсли ва рақамли бошқариш тизимларининг ҳар иккиси учун умумий бўлган қандай хусусиятлари мавжуд?

  3. Рақамли бошқариш машинаси одатда қандай функцияларни бажаради?



5-МАЪРУЗА
ТИПИК ДИНАМИК ЗВЕНОЛАР, ИДЕАЛ ВА РЕАЛ ЗВЕНОЛАР ҲАМДА УЛАРНИНГ ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ
Агар бирор звено орқали ўтаётган сигнал ўзгаришини алгебраик ёки тартиби иккидан юқори бўлмаган дифференциал тенглама билан ёзиш мумкин бўлса, бундай звено типик динамик звено деб юритилади. Одатда бундай дифференциал тенгламалар доимий коэффициентларга эга бўлган чизиқли тенгламалар бўлади. Масалан:

ёки узатиш функцияси кўринишида

Бундан ташқари кечикиш звеноси ҳам типик звено хисобланади. У қуйидаги ананавий узатиш функцияси кўринишида ёзилади.

Типик динамик звеноларни синфлаш асосида турли кўрсаткичлар ётади.
Дифференциал тенглама тартибига ёки узатиш фнкциясининг тартибига кўра қуйидаги динамик звенолар фарқланади:

  • Нолинчи тартибли

  • Биринчи тартибли

  • Иккинчи тартибли

Ўрнатилган режимда ўзини тутишига кўра динамик звенолар одатда учта гурухга бўлинади:

  • статик ёки позицион звено , кириш ва чиқиш сигналлари статик режимда ўзаро бир қийматли функция билан боғланган бўлади.


(K — статик кучайтириш коэффициенти ёки звенонинг узатиш коэффициенти);

Ўтиш жараёнининг характерига кўра динамик звенолар апериодик, тебранувчи ва консерватив турларга бўлинади.
Юқорида келтириб ўтилган белгилардан ташқари динамик звенолар қуйидагиларга бўлинади:

  • турғун, нотурғун;

  • инерцион, ноинерцион (ёки идеал);

  • минимал фазали ва номинимал фазали.

Маърузада ишлатилган терминларнинг маъносини звеноларнинг хусусиятини ўрганишдаги кейинги маърузалар ёритиб беради.
Қуйида асосий типик звеноларнинг динамик характеристикалари ўрганилган. Бу бўлимда кейинги барча маърузаларда қуйидаги белгилашлар қабул қилинади: y — чиқиш сигнали (боғлиқ ўзгарувчи), τ — вақт (мустақил ўзгарувчи), х — кириш таъсири (зарурий функция).

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish