1. Пуркагич ишида эритмани парчалаш даражасининг самарадорликка таъсири


Сегмент-бармоқли қирқиш аппаратларининг таснифи



Download 359,2 Kb.
bet4/7
Sana14.04.2023
Hajmi359,2 Kb.
#928361
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Qishloq xo‘jaligi mashinalari nazariyasi va xisobi

Сегмент-бармоқли қирқиш аппаратларининг таснифи (1.4-расм): т - қирқиш қисмининг қадами (ёндош сегментлар ўқ чизиқлари ора- сидаги масофа); то - қарши қирқиш пластиналарининг қадами (ёндош бармоқлар ўқ чизиқларининг орасидаги масофа); С - пичоқ йўли (ю- ритма кривошипи ярим айланага бурилганда сегментнинг бир чекка ҳолатдан иккинчи чекка ҳолатга силжиш масофаси). Бу кўрсаткичлар- нинг қийматлари ўртасидаги нисбатга қараб, уч хил: нормал (баланд), паст ва ўртача қирқиш аппаратлари ўзаро фарқланади.
Баланд қирқиш аппаратлари ўз навбатида пичоғи бир йўл ўта- диган, пичоғи икки йўл ўтадиган ва пичғи каррали бўлмаган йўл ўтадиган хилларга бўлинади. Буларнинг барчасида сегментлар ва бар- моқлар қадами ўзаро тенг (т = то) бўлади.
Пичоғи бир йўл ўтадиган баланд қирқиш аппарати (1.4-а расм) геометрик кўрсаткичларининг ўзаро нисбати т = то= С = 76,2 мм ёки 90 мм. Қадами 76,2 мм ли аппаратлар ўт ва ғалла ўриш машинала- рида, С = 90 мм ли аппаратлар эса, маккажўхори ўришда ишлатилади.
Пичоғи икки йўл ўтадиган баланд қирқиш аппарати (1.4-б расм) учун 2т = 2 т о= С = 152,4 мм ёки 101,6 мм. Пичоқ йўли 152,4 мм ли аппарат барча ўт ва ғаллаўргичларда, пичоқ йўли 101,6 мм ли аппарат эса, дашт ўтларини ўрадиган ўтўргичларда ишлатилади.
Пичоғи каррали бўлмаган йўл ўтадиган баланд қирқиш аппа- ратида кт=кто = С, бунда 1 < к < 2. Ғаллаўргичларда т = то = 76,2 мм, С = 140 мм, к = 1,84. Паст қирқиш аппаратида (1,4-д расм) т = 2то = С = 76,2 мм ёки 101,6 мм. Биринчиси ўтўргичларда, иккинчиси эса ғалла йиғиштириш комбайнларида қўлланилади.
Ўртача қирқиш аппаратида (1.4-э расм) т = кто = С = 76,2 мм ёки 101,6 мм, С = 76.2 мм, к = 3/2. бўлган қирқиш аппаратлари хорижий ўтўргичларда ишлатилади. С = 101,6 мм, к = 4/3 аппаратлар оддий ўтўргичларда қўлланилади.
КС-1,2 тезкор ўтўргичнинг сегмент-бармоқли қирқиш аппарати (1.5 -расм) икки асосий қисмдан - пичоқ ва қўзғалмас бармоқлар брусидан иборат. .Қирқиш жуфти қўзғалмас брус 14 га болтлар билан қотирилган пўлат бармоқ 8, унинг перосимон қисмига парчин михлар билан бириктирилган пластина 9 ва пичоқ сегменти 10 дан иборат. Экил- ган ва табиий ўсган ўтларни 12 км/соат гача тезликда ҳаракатланиб

1.4-расм. Сегмент-бармоқли қирқиш аппаратларининг турлари: а - пичо- ғи бир йўл Ўтадиган; б - пичог'и икки йўл Ўтадиган баланд қирқиш аппа- рати; д - паст қирқиш аппарати; э - ўртача қирқиш аппарати

ўради. Қамраш кенглиги 2,1м. Иш вақтида ички 2 ва ташқи 5 бош- моқларга таянади. Ўнг томондаги ташқи бошмоққа дала тахтаси 7, тахтага эса, ички томонда сим чивиқлар 1 бириктирилган. Чивиқлар ўрилган пояларни чап томонга) четлатади. Навбатдаги ёнма-ён ўтишида ички бошмоқ тоза (ўт поялари йўқ) жойдан сирпаниб ю- ради ва аввал ўрилган ўтларни шикастламайди. Ўтўргич ҳаракатлан- ганда ўрилган ўтлар бармоқлар бруси 14 устидан ошиб, далага туша- ди. Ички ва ташқи бошмоқларга бириктирилган пўлат сирпангичлар 6 пояларни қирқиш баландлигини ростлаш учун хизмат қилади.
Ташқи бошмоқ 5 тумшуғи ички бошмоқ 2 нинг ёнидаги бармоқнинг тумшуғи орқали, трактор кетинги ғилдиракларининг ўқига параллел ўтказилган чизиқдан 35...55 мм олдинда бўлиши керак.
Аппарат каллаги 4 ва бунга бириктирилган сегментли пичоқ КШМ ёрдамида илгариланма-қайтма ҳаракатга келтирилади. Кривошип вали бир йўл ўтувчи пичоқ учун 900...1150 мин-1, икки йўл ўтувчи пичоқ учун эса 450...550 мин-1 частота билан айланади.
Пичоқ илгариланма-қайтма ҳаракатланади ва аппаратнинг фаол қис- ми вазифасини бажаради. Пичоқ каллак 4, пўлат полосадан тайёрлан- ган елка 12 ва унга ҳар қайсиси иккита парчин мих билан бириктирил- ган сегментлар 10 дан ташкил топган. Сегментларнинг пастки кенг асоси елкадан 5 мм ташқарига чиқарилган бўлади.

1.5-расм. КС - 2,1 тезкор ЎтЎргичнинг сегмент-бармоқли қирқиш ап- парати: 1 - айиргич; 2 ва 5 - бошмоқлар; 3 ва 16 - олд ва кетинги ё'нал- тиргичлар; 4 - пичоқ каллаги; 6 - сирпангич; 7 - дала тахтаси; 8 - бармоқ; 9 - қарши қирқиш пластинаси; 10 - сегмент; 11 - босиш панжаси; 12 - пичоқ елкаси; 13 - ишқаланиш пластинаси; 14 - брус; 15 ва 17 - чув


Download 359,2 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish