1. Юлдузларнинг ранги ва спектрал синфлари



Download 53 Kb.
bet2/2
Sana16.12.2022
Hajmi53 Kb.
#888512
1   2
Bog'liq
Юлдузларнинг спектрал синфлари. Юлдузларнинг ранги,

O- B - A- F- G- K- M.
Маълум синфларга гуруҳланган спектрлар, ўз навбатида яна ўнтадан синфчаларга ажратилган. Масалан А синф юлдузлари А0, А1, А2, . . . А9 синфчаларга бўлинган. (Қуёш ўз спектрига кўра G2 синфга киради).
Синфлар кема-кетлиги, энг аввало, юлдузларнинг температураси ва ранглари кетма- кетлигида ўз аксини топади. Нисбатан совуқ қизил юлдузларнинг спектрида нейтрал атомларнинг ва ҳатто молекуляр бирикмаларнинг чизиқлари кўп учраган ҳолда, кайноқ ҳаворанг юлдузларнинг спектрида ионлашган атомларнинг чизиқлари кўп учрайди.
О  синфга кирувчи юлдузларнинг спектрида - ионлашган гелий, азот ва кислорднинг интенсив ютилиш чизиқлари, шунингдек, спектрнинг ультрабинафша қисмида айрим химик элемент - атомларининг кўп марта ионлашган чизиқлари ҳам учрайди.
В  синфга кирувчи юлдузларнинг спектрада нейтрал гелий чизиқлари жуда интенсив бўлади.
А  синфга кирувчи юлдузларнинг спектрида водороднинг ютилиш чизиқлари интенсив бўлиб, юлдуз оқ рангда бўлади.
F  кирувчи юлдузларнинг спектрида водород чизиқлари кучсизланиб, кальцийнинг ионлашган чизиқлари интенсив бўлади.
G  синфга кирувчи юлдузларнинг спектрида (жумладан Қуёшникида) металларга тегишли нейтрал ва қисман ионлашган атомларнинг интенсив ва кенг тарқалган бўлади. Водороднинг чизиқлари анча кучсизланган (интенсивлиги пасайган) бўлади.
К  синфга кирувчи юлдузлар спектрида металларнинг ютилиш чизиқлари билан бирга, молекуляр бирикмаларнинг ҳам чизиқлари кузатилади.
М синфга кирувчи юлдузлар спектрида эса, металларнинг спектрал полосалари (айникса титан оқсидига тегишли) интенсив тус олади.
Юлдузларнинг спектрал синфлари ва уларнинг температуралари орасида боғланиш борлиги кузатишлардан маълум бўлди. Шунингдек, юлдузларнинг ёрқинлиги, уларнинг абсолют юлдуз катталиклари оркали ифодаланиши ҳам мумкин эканлиги аниқ бўлгач, олимлар бу икки жуфт боғланишлар орасида ҳам боғланиш бўлиши керак деган гумон билан уни қидиришга киришдилар. Ва нихоят, бир- бирларидан бехабар ҳолда асримизнинг бошида Нидерландиялик астроном Герцшпрўнг ва америкалик астроном Расселл юлдузларнинг спектрлари ва ёрқинликлари орасида боғланиш борлигини кашф этдилар.
Бундай боғланиш диаграммада ифодаланган. Диаграмманинг горизонтал ўқларидан юлдузларнинг спектрал синфлари ва уларга мос температуралар, вертикал ўқларда эса, юлдузларнинг ёрқинликлари (Қуёш ёрқинлиги бирлигида) ва уларга мос абсолют юлдуз катталиклари қўйилган. Юлдузлар спектрал синфлари ва ёрқинликларининг қийматларига кўра диаграммага жойлаштирилганда, барча юлдузлар ўз физик параметрларига кўра, диаграммада маълум эгриликлар бўйича жойлашиб, бунда аниқ қонуният борлигидан дарак беради. Мавжуд эгриликлардан бири асосий юлдузларни ўз ичига олиб, у бош кетма-кетлик дейилади. Эгриликлари кескин ажрамаганларидан бири гигантлар, иккинчиси эса  ўтагигантлар деб номланади. Диаграмма қўйида гуруҳланган яна бир қисм юлдузлар - оқ миттилар деб номланган.
Бош кетма-кетликка кирувчи юлдузларнинг температураси ортиши билан ёрқинликлари ҳам ортади.
Гигантлар ва ўта гигантлар қизил рангдаги юлдузлар бўлиб, юқори ёрқинликка улкан юзалари оркали эришганлар.
Фойдаланилган адабиётлар:



  1. Мартинов Д.Я. Курс обҳей астрофизики.- М., Наука- 1990.

  2. Мартинов Д.Я. Курс практическая астрофизики.- М., Наука 1997.

  3. Миннарт М. Практическая астрономия.- М., Мир-1991.

  4. Собелев В.В. Курс теорической астрофизики.- М., Наука-1985.

  5. Шкловский И.С. Звездў. Их рождения, жизнь и смерт.- М.,Наука-1995.

  6. www.ziynet.uz

Download 53 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish