18- мавзу: Кимёвий жараёнларнинг термодинамик тахлили Режа: Аммиакни ишлаб чиқаришда энергия тежамкор янги технологиялар


Аммиак синтези учун водород ва азотводородли аралашма ишлаб чиқариш



Download 57,54 Kb.
bet2/3
Sana08.03.2022
Hajmi57,54 Kb.
#486548
1   2   3
Bog'liq
18-maruza

Аммиак синтези учун водород ва азотводородли аралашма ишлаб чиқариш
Аммиак синтези учун водород саноатда 4 ҳил усулда олинади:

  1. Метанни конверсиялаш орқали.

  2. Углерод оксидини сув гази билан конверсилаш.

  3. Кокс газидан ажратиш орқали.

  4. Сув ёки натрий хлоридни электролиз қилиш орқали.



Метанни конверсиялаб водород олиш.
Метан ва сув буғлари кислород ёрдамида қуйидаги асосий реактсияларга асосланиб таъсирлашади:

Ч4 + Ҳ2О CО+ 3Ҳ – 206 кДж



Ч4 + 0,5О2 CО+2Ҳ2 + 35 кДж



CО + Ҳ2О CО2 + Ҳ2 + 41 кДж

Суммар жараён қуйидагича ифодаланади:



СН4 + 2Н2О СО2 + 4Н2 – 165 кДж
Метанни конверсиялаш атмосфера босимида катализатор иштирокида (Ал2О3 га ёки МгО суркалган Ни –ГИАП-3, ГИАП –5) олиб борилади.
Жадвал

Темепратура, 0С

СН42О=1:1, %

СН42О=1:2, %

СО

Н2

СН4

Н2О

СО

Н2

СН4

Н2О

СО2

600

15,8

47,0

18,6

18,6

6,95

53,28

8,25

23,42

8,10

700

21,5

64,5

7,0

7,0

13,37

62,76

1,61

16,59

5,67

800

23,8

71,6

2,3

2,3

15,67

63,93

0,17

16,00

4,23

900

24,6

73,8

0,8

0,8

16,59

63,36

0,02

16,63

3,40

Асосан шахтали конверторларда амалга оширилади. Аппаратга табиий газ, сув буғи ва атмосфера кислороди (40-50% О2) юборилади. Катализаторнинг юқори қатлами температураси 10501100 0С атрофида ушланади.


Газни тозалаш. Аммиак олишда газнинг тозалаги муҳим рол ўйнайди. Табиий газ таркибидаги олтингугрт миқдори 2 мг/м3 дан кўп бўлмаслиги шарт. Акс ҳолда катализатор заҳарланиб, фаоллиги кескин камаяди. Бундан ташқари газ таркибида СО2 (30 % гача) ва СО (0,5  4,0 %) атрофида бўлади.
Олтингугртли бирикмалардан тозалаш. Табиий газ таркибида С, Ҳ2С, CС2, CОС (сероокис), меркаптанлар (С2Н5СН) ва бошқа олтингугуртли бирикмалар бўлади. Газни тозалашда гидрирланади. Бу жараён кобалтмолибденли катализаторда 350-450 0С да амалга оширилади:

2 + 4Ҳ22С + Ч4

РШ + Ҳ2 Ҳ2С + РҲ

CОС + 4Ҳ2 Ҳ2С + Ч4 + Ҳ2О
Ҳосил бўлган Ҳ2С қаттиқ ва суюқ абсорбентларга юттирилади. Қаттиқ юттирилувчилар активланган кўмир, Фе(ОҲ)2, ЗнО лардир. Суюқ абосбентлар сифатида аммиакли сув, этаноламин, карбонат эритмалари ишлатилади. Азот саноатида ЗнО кенг қўлланилади.

ЗнО + Ҳ2С ЗнС + Ҳ2О
Бу жараён қайтмас бўлиб газни 1 мг/м2 гача тозалайди.
Конвертирланган газни СО2 дан тозалаш
Газ конверсиядан кейин СО 1730 % СО2 тутган бўлади. Тозалашда сувдан фойдаланиш мумкин. Бу усулда 80 % СО2, 11 % Н2 тўтган эритма ҳосил бўлади. Бу газли эритмани карбамид ишлаб чиқаршга ёки «куруқ муз» олишда ишлатиш мумкин. Камчилиги электр энергиясининг кўп сарф бўлишида.
Бошқа усуллардан бири этаноламинли тозалашдир. Асосан моно- ва диетаноламинлар СН2 СН2ОННН2 ва (СН2СН2ОН)2 НҲ ишлатилади.



СО2 + 2РНҲ2 + Ҳ2О (РНҲ3)23

2 + (РНҲ3)23 + Ҳ2О 2РНҲ3ҲCО3
Жараён 40-45 0С да олиб борилади. Ҳосил бўлган карбонатлар 120 0С да десорбтсияланади.
Яна бир усули поташли тозалашдир. Бунда ҳарорат 110-120 0С ни ташкил қилади. 25 % ли К2СО3 эритмаси ишлатилади.



К23 + CО2 + Ҳ2О 2КҲCО3
Юқори температурада регенератсияланади. Юттирувчилар сифатида метанол, пропилен-корбанат С4Н6О3 , Сулфолан С4Н8СО2 каби моддалар ишлатилиши мумкин.
Газни СО дан тозалаш. Газ таркибидаги СО ни мис-амиакли эритмада суюқ азот билан хайдаш орқали тозалаш мумкин. Бунда мис-амиакли комплекс ҳосил булиш билан реактсия кетади.Асосан бу эритмага кучсиз кислоталар: сирка, карбонат ва чумоли кислоталари қўшилади. Жараён юқори босимда (1.107-3.107 Н/м2) 0-25 0С ҳароратда олиб борилади.
СО ни эритмадан регенератсиялаш атмосфера босимида 77-79 0Сда олиб борилади. Бу шароитда СО десорбтсияланади. Жараённи вакуум остида олиб бориш мақсадга мувофик. Регенератсияланган эритма тсиклга қайтарилади. Бу усулдаги тозалашдан сунг газ таркибида 0,003 % гача СО колиши мумкин.
1 тонна аммиак олиш синтез колоннасининг материал баланси қуйидаги формулалар билан ҳисобланади:
а).Газ сарфи (м3):
В=Вт +Вр+Впр
Бу ерда: Вт – азот-водород аралашмасининг назарий сарфи, м3 , бу 2635 м3;
Вр- суюқ аммиакда эриган газлар миқдори, м3;
Впр- тсиклдан ажратиладиган азот-водород аралашмаси, метан ва
аргонларнинг миқдори,



Download 57,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish