2 Ишлаб чиқариш, тақсимот, айирбошлаш, истеъмол жараёнлари



Download 6,05 Mb.
bet14/31
Sana13.06.2022
Hajmi6,05 Mb.
#661530
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   31
Bog'liq
2 5195052382358083042

Масалан А нуқтага тенг бўлган товарлар комбинациясини танлаганимизда ҳам истеъмолчи 100 Util наф олияпди, В нуқтага тенг бўган товарлар комбинациясини танлаганда ҳам 100 Util наф олияпди. Бефарқлик эгри чизиғи-бу бир хил наф келтирадиган товарларнинг турли хилдаги комбинацияларни акс эттирувчи эгри яизиққа айтилади.

Моддий ва маънавий неъматларни яратиш, хизматлар кўрсатиш инсон ҳаёти, унинг яшаши ва камол топиши учун моддий асосдир. Шунинг учун ишлаб чиқаришнинг тўхтовсиз такрорланиши ва уни ривожлантириш ҳар доим энг муҳим иқтисодий қонуният ва объектив заруриятдир.

Моддий ва маънавий неъматларни яратиш, хизматлар кўрсатиш инсон ҳаёти, унинг яшаши ва камол топиши учун моддий асосдир. Шунинг учун ишлаб чиқаришнинг тўхтовсиз такрорланиши ва уни ривожлантириш ҳар доим энг муҳим иқтисодий қонуният ва объектив заруриятдир.

Ҳар қандай жамиятда ишлаб чиқаришнинг амалга ошиши, энг аввало унинг рўй бериши учун бу жараёнда қатнашадиган омиллар мавжуд бўлмоғи лозим.


Бу бозор субъектлари иқтисодий манфаатларининг тўқнашувидан иборат бўлиб, улар ўртасидаги юқори фойда ва кўпроқ нафлиликка эга бўлиш учун курашдир.
Рақобат
Рақобат кураши қуйидаги субъектлар ўртасида амалга ошади
Рақобатнинг асосий вазифалари
Рақобатнинг асосий турлари
Тармоқ ичидаги рақобат
Тармоқлараро рақобат
ТАРМОҚ ИЧИДАГИ РАҚОБАТ
Бу
Бир тармоққа тегишли бўлган корхона ва ташкилотлар ўртасидаги рақобатдир.
Унинг турлари
Эркин рақобат
Монопо-листик рақобат
Олигопо-листик рақобат
Соф монополия
Тармоқлараро рақобат
Бу- турли тармоқлар корхоналари ўртасида энг юқори фойда нормаси олиш учун олиб бориладиган курашдан иборат. Бундай рақобат фойда нормаси кам бўлган тармоқлардан фойда нормаси юқори тармоқларга капиталларнинг оқиб ўтишига сабаб бўлади.

Download 6,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish