2-Мавзу: Статик ва яримстатик турдаги маълумотлар тузилмаси


Ёзув устидаги асосий амаллар



Download 0,62 Mb.
bet4/6
Sana15.12.2022
Hajmi0,62 Mb.
#887244
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
MT2 Statik va Yarim statik

Ёзув устидаги асосий амаллар

  • Ёзув майдони маълумотларни ўқиш.
  • Ёзув майдонига маълумотлар киритиш.
  • Турга мос келувчи, ёзув майдони устида бажариши мумкин бўлган барча амаллар.
  • Жадваллар
  • Жадвал - бу ёзувнинг чекли мажмуасидир.
  • Жадвал берилаётганда унда иштирок этадиган ёзувлар сони кўрсатиб ўтилади.

Жадвал устида бажариладиган амаллар:

  • Жадвал маълумотлари элементи ёзув ҳисобланади. Шунинг учун жадвал устида бажариладиган амаллар бу ёзув устида бажариладиган амаллардир.
  •   1. Берилган калит бўйича ёзувни қидириш.
  • 2. Жадвалга янги ёзувни киритиш.
  • Мисол: struct Guruh{
  • int n;
  • char fio[30];};
  • Guruh talaba[5];
  • for(int i=0;i<5;i++){
  • talaba[i].n=i+1;
  • cin>>talaba[i].fio;
  • }

Рўйхатлар

  • Рўйхатнинг умумий кўринишига мисол:
  • E1, E2, ..., En, (n ≥0 бўлиб n фиксирланмаган).
  • Рўйхат элементлари сони дастур бажарилиши давомида ўзгариб туриши мумкин.
  • Def.1.
  • Рўйхат деб бир турга тегишли бўлган элементлар кетма-кетлигига айтилади.
  • Эслатма
  • Рўйхатни ташкил этувчи элементлар сони чегараланмаган бўлиши мумкин.
  • Ошкормас(массив)
  • Ошкор(кўрсаткичли)
  • Def.1.1.
  • Рўйхатни ташкил этувчи элементлар сони n га рўйхат узунлиги дейилади.

Динамик тузилмалар

  • Def.2.
  • Агар дастур бажарилиши мобайнида тузилма элементлари ва/ёки улар орасидаги муносабатлар ўзгариб турса, у ҳолда бундай тузилмага динамик тузилма дейилади.
  • Оммавий хизмат кўрсатиш турлари
  • стек
  • навбат
  • дек
  • Изоҳ
  • Умуман олганда, оммавий хизмат кўрсатиш турлари, яъни, стек,навбат, дек ўз навбатида маълумотлар тузилмасини ташкил қилади.
  • Эслатма
  • Оммавий хизмат кўрсатиш турларини дастурда икки ҳил кўринишда амалга ошириш мумкин: массив ва кўрсаткичли рўйхат.
  • Def.3.
  • Навбат – маълумотлар тузилмасига келиб тушган буюртмаларга хизмат кўрсатиш тартиби.
  • Навбат турлари
  • LIFO (Stack)
  • FIFO(Queue)
  • DEQ
  • LIFOLast in - First out. Стек фақат бир томони очиқ тузилма.
  • En-1
  • E2
  • E1
  • ёки
  • En-1
  • E2
  • E1
  • юқори чегара
  • стек учи
  • қуйи чегара
  • FIFOFirst in - First out. Навбат икки томони очиқ тузилма.
  • En-1
  • E2
  • E1
  • чиқиш
  • кириш
  • ёки
  • DEQ - Double Ended Queue. Иккита четга эга навбат.
  • Тузилмага янги элемент қўшиш;
  • Тузилмадан элементни ўчириш;
  • Тузилмани бўш ёки бўш эмаслигини аниқлаш;
  • Тузилмани тўлаликка текшириш (агар тузилма массив кўринишда ифодаланган бўлса).

Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish