3 бўлим: Шўр ерларда доривор ўсимликларнинг интродукцияси ва биологик хусусиятлари



Download 2,55 Mb.
bet1/39
Sana30.06.2022
Hajmi2,55 Mb.
#719938
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
3 боб




III Боб. Шўр ерларда доривор ўсимликларнинг интродукцияси жараёнида биоэкологик хусусиятлари

Юқорида таъкидланганидек, доривор ўсимликларнинг интродукцияси, кўп йиллардан буён олимларнинг эътиборида бўлиб келган. Қилинган илмий изланишларнинг самараси эса ана шу минтақа ҳалқ табобати ва дори-дармон ишлаб-чиқариш саноатининг талабини маълум миқдорда қондириш учун хизмат қилган. Ўсимликлар интродукцияси, уларнинг ўсиш, ривожланиш ва шароитга мослашиши анча қийин кечадиган мураккаб жараён бўлиб, бу жараён доривор ўсимликлар учун ҳам хосдир. Илмий тадқиқотларнинг мазкур бўлимида шу мавзуга тўхталамиз.


3.1. Шўр ерларда доривор ўсимликларнинг интродукцияси

Кўп йиллик илмий тажрибаларимизда (1993-1999) ўртача ёки кучли ва ўта кучли шўрланган тупроқларда 111 тур доривор ўсимликлар интродукция қилинди. Интродукция қилинган доривор ўсимликлар 37 оилага ва келиб чи-қиши жиҳатидан Ер шарининг 10 дан ортиқ флористик областига мансубдир. Интродуцентларнинг 72 тури фақат уруғдан, 16 тур кўчат; 1 тур илдизпоя; 2 тур туганак илдизпоя; 1 тур пиёзбош; 17 тур уруғ ва кўчат ҳолида; 2 тур уруғ ва илдизпоядан экилди. Шунингдек, Бухоро воҳасининг шўрланган тупроқларида экилган 92 турнинг 75 тури уруғдан; 12 тури кўчат; 1 тури илдизпоя; 2 тури уруғ ва илдизпоядан; 2 тури уруғ ва кўчатдан бўлиб, Мирзачўлнинг шўрланган тупроқларида 68 турнинг 36 тури уруғдан; 18 тур кўчатдан; 3 тур илдизпоядан; 2 тур туганак илдизпоя; 1тур пиёзбошдан; 8 тур уруғ ва кўчатдан экилди.




3.1.1. Интродуцентларни оилаларига асосланиб гуруҳлаш

Шўр ерларда интродукция қилинган доривор ўсимликлар 37 оила ва 90 туркумга мансуб бўлиб, 111 турдан иборатдир. Улардан 29 оила, 72 туркум ва 92 тури ўртача шўрланган тупроқларда интродукция қилинган бўлса, 31 оила, 64 туркум ва 68 тур кучли шўрланган тупроқларда интродукция қилинди. Биз изланишларимиз давомида экилган ўсимликларнинг оилаларига асосланиб, шўрга чидамлилигига эътибор бердик. 3.1- жадвалдан кўринадики, интродукция қилинган доривор ўсимликларнинг кўп турлари Lamiaceae, Asteraceae, Apiaceae, Fabaceae, Rosaceae, Solanaceae ва бошқа оилалар вакилларига мансубдир. Кузатишларимизда аниқланишича, тажрибаларда кўп турларни ташкил этган Asteraceae оиласи вакиллари ўртача ва кучли шўрланган ерларда тегишли тарзда -23,1 ва 33,3%; Lamiaceae-17,6 ва 27,3%; Apiaceae-25,0 ва 25,0%; Rosaceae-50,0 ва 100,0% гача, Fabaceae-33,3 ва 71,4%; Solanaceae 25,0 ва 66,7% сақланувчанликка эга бўлган. Шунингдек, 3-4 турдан иборат Malvaceae, Apocynaceae ва Brassicaceae оиласига мансуб ўсимликлар 50,0 ва 100% гача сақланувчанликни ташкил этган. 3.1- жадвалдан кўринадики, баъзи бир оилалар (Dioscoreaceae, Linaceae, Rubiaceae, Elaeagnaceae, Campanulaceae, Euphorbaceae, Urticaceae, Araceae) кам турларни ташкил этган бўлиб, уларнинг интродукцияси давомида шўрланишга чидамлилиги тўғрисида аниқ тавсиф бера олмадик (3.1 жадвал). Бир неча оилаларга мансуб бўлган вакиллар 1-2 турни ташкил этган бўлиб, унувчанлик ва сақланувчанлик юқори бўлган. Баъзи бир оилаларга мансуб бўлган вакилларнинг интродукция жараёнида фақатгина унувчанлиги кузатилган, лекин сақланувчанлиги кузатилмаган. Улар Saxifragaceae, Linaceae, Papaveracеae, Rutaceae, Lythraceae, Balsaminaceae, Caryophyllaceae оилалар вакилларидир. Hypericaceae, Tiliaceae, Scrophulariaceae, Plantaginaceae, Alliaceae, Primulaceae, Paeoniaceae оилаларига мансуб бўлган ўсимликларнинг уруғ унувчанлиги умуман кузатилмаган. Олиб борилган кузатишлар натижасини таҳлил этадиган бўлсак нисбий фикрга келамиз. 3.1-жадвалда кўрсатилганидек, турли оилаларга мансуб турларнинг сони турлича ва 2 хил шўрланиш даражасида турларнинг унувчанлик ва сақланиш кўрсаткичи бир-бирига мос эмас. Биз уларни таҳлил этишда, турлар сони кўпроқ бўлган оилаларгагина нисбий хулоса қилдик. Қайд этса бўладики, Rosaceae, Sola-naceae, Fabaceae ва Asteraceae оилаларига мансуб турларнинг шўрга чидамлилик даражаси анча юқоридир. Шунингдек, шўрга чидамлилик хусусиятлари Malvaceae, Amarantaceae, Apocynaceae, Brassicaceae Rubiaceae ва Campanulaceae вакиллари учун ҳам хос, деган фикрга келдик (3.1- жадвал).


3.1- жадвал
Шўр тупроқларда интродукция қилинган доривор ўсимликларни оилаларга асосан гуруҳлаш *



Оилалар

Туркумлар

Турлар сони

Бухоро воҳаси

Мирзачўл

Туркум

Турлар сони

Унувчанлик,
кўкарувчанлик, %

Сақланиш, %

Туркум

Турлар сони

Унувчанлик,
кўкарувчанлик, %

Сақланиш, %

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

1

Fabaceae

5

8

4

7

85,7

71,4

4

6

66,7

33,3

2

Lamiaceae

14

19

12

17

35,3

17,6

12

12

54,5

27,3

3

Asteraceae

14

15

12

13

46,2

23,1

9

9

44,4

33,3

4

Malvaceae

2

3

2

3

66,7

66,7

2

3

66,7

66,7

5

Apiaceae

7

9

6

8

37,5

25,0

4

4

50,0

25,0

6

Rosaceae

7

7

7

7

66,4

50,0

3

3

100

100

7

Saxifragaceae

1

1

1

1

100

100

-

-

-

-

8

Apocynaceae

1

3

2

3

66,7

66,7

2

2

50,0

50,0

9

Valerianaceae

1

1

1

1

100

100

1

1

100

100

10

Brassicaceae

2

4

2

3

33,3

33,3

1

2

100

100

11

Dioscoreaceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

100

12

Hypericaceae

1

1

1

1

-

-

-

-

-

-

13

Rhamnaceae

1

1

1

1

100

100

-

-

-

-

14

Pedaliaceae

1

1

1

1

-

-

-

-

-

-

15

Linaceae

1

1

1

1

100

-

1

1

100

100

16

Tiliaceae

1

1

1

1

-

-

-

-

-

-

17

Rubiaceae

1

1

1

1

100

100

1

1

100

100

18

Scrophulariaceae

2

2

1

1

-

-

1

1

-

-

19

Elaeagnaceae

1

1

1

1

100

100

-

-

-

-

20

Plantaginaceae

2

3

2

3

-

-

1

1

-

-

21

Rutaceae

2

1

1

1

-

-

1

1

100

-

22

Ranunculaceae

2

3

1

2

100

50,0

2

2

100

100

23

Papaveraceae

1

1

1

1

100

-

1

1

100

-

3.1- жадвалнинг давоми



1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

24

Solanaceae

4

5

3

4

25,0

-

3

3

100

66,7

25

Amarantaceae

2

2

2

2

100

50,0

2

2

100

100

26

Lythraceae

1

1

1

-

-

-

1

1

100

-

27

Balsaminaceae

1

1

1

1

-

-

1

1

100

-

28

Caryophyllaceae

1

4

1

4

50,0

-

1

1

100

-

29

Campanulaceae

2

2

2

2

100

50,0

1

1

100

100

30

Boraginaceae

1

1

1

1

50,0

-

1

1

-

-

31

Euphorbiaceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

100

32

Polemoniaceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

-

33

Alliaceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

-

34

Primulaceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

-

35

Urticaceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

100

36

Araceae

1

1

-

-

-

-

1

1

100

100

37

Paeoniaceае

1

1

-

-

-

-

1

1

-

-







90

111

73

92

45

28

64

68

47

38

* 3 такрорлик асосида ўртачаси келтирилган





Download 2,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish