3 бўлим: Шўр ерларда доривор ўсимликларнинг интродукцияси ва биологик хусусиятлари


Шўр тупроқларда интродуцентларнинг ўсиш ва ривожланиши



Download 2,55 Mb.
bet4/39
Sana30.06.2022
Hajmi2,55 Mb.
#719938
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39
Bog'liq
3 боб

3.3. Шўр тупроқларда интродуцентларнинг ўсиш ва ривожланиши
Илмий изланишларимиз давомида сақланувчанликка эга бўлган ўсимликларнинг ўсиш ва ривожланиш хусусиятларини ўргандик. Бундай тадқиқотлар шўр тупроқларда доривор ўсимликларнинг шўрланишга чидамлилик даражасини аниқлаб, интродукция жараёнида олинган натижаларни баҳолашга ёрдам беради.
- Доривор тирноқгул - Календула лекарственная (Calendula officinalis L.).
Доривор тирноқгул - Asteraceae оиласига мансуб бўлиб, 2 йиллик ўт. Ўсимлик табиий ҳолда Циркумбореаль, Эрон-Турон ва Ўрта eр денгизи флора областларига мансуб. Доривор тирноқгул маданий ҳолда манзарали ва доривор ўсимлик сифатида ўстирилади. Доривор восита сифатида ўсимликнинг гуллари терилади ва ошқозон яраси (язва), йирингларни даволашда ишлатилади [29] (илова – 287-бет).
Шўр тупроқларда доривор тирноқгул уруғдан экилди. Ўртача шўрланган тупроқларда уруғ унувчанлиги 60,7 % ва сақланиши 89,3 % ни, кучли шўрланган тупроқларда эса 41,8 – 90,2 % ни ташкил этди.
Ўртача шўрланган тупроқларда доривор тирноқгулнинг бўйи 37,82,74 см ва асосий поядаги барглар сони 16,61,82 га ёки кучли шўрланган тупроқларда эса бу кўрсаткичлар 24,82,07 см ва 8,41,16 га етади. Шунингдек, ўсимликларда 1- ва 2 - тартибли новдаларнинг ҳосил бўлиши ва уларнинг ўсиш кўрсаткичлари ҳам ўртача шўрланган тупроқларда бир оз юқори бўлган (3.8, 3.9 - жадваллар). Генератив аъзолар 2 хил шўрланишдаги тупроқларда ҳам, 1- вегетация йилнинг ўзидаёқ шаклланади ва бир хил кўрсаткичларни қайд этади. Яъни, ўртача шўрланган тупроқларда ғунчалар - 4,00,89 та; гуллар - 2,40,69 та; хом мевалар - 6,41,13 та ва етилган мевалар - 2,40,69 тага етган бўлса, кучли шўрланган тупроқларда ғунчалар - 4,40,81 та; гуллар - 3,60,93 та; шаклланган мевалар - 1,20,37 та ва пишган мевалар - 5,41,40 тага етади. Ю. М. Мурдахаев (1990) нинг берган маълумотига кўра, шўрланмаган тупроқларда ўстирилган ўсимликларда гул хом ашёси 1,00-1,20 т/га, уруғ ҳосилдорлиги 0,10-0,12 т/га ни ташкил этади [127]. Шўр тупроқ-ларда эса, доривор тирноқгулнинг гул хом ашёси 1-вегетация йилида 0,690,10 т/га ни ва уруғ ҳосилдорлиги 0,090,03 т/га ни ташкил этди.

Download 2,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish