33. Donni qayta ishlab un olish Ун ишлаб чицариш энг цадимги со а исобланади



Download 56,54 Kb.
bet2/3
Sana18.07.2022
Hajmi56,54 Kb.
#820504
1   2   3
Bog'liq
33-savolga javob

Янчиш турлари. Уннинг турли мицдорда чнциши ва
навлари озиц-овцатга ишлатилиши, енгил з^азм булиши
ва таъмн билан ажралиб туради. Юцори ва биринчи навли
унларнинг оцсил моддалари пуст ва иккинчи навга
нисбатан оз булади. Аммо унинг хазм булиши енгил-
роцдир. Пуст ва иккинчи навли унлар куп оцсил ва оз
мицдорда углеводларга эга булибгина цолмай, балки
куп мицдорда В группасига мансуб витамин, минерал
модда ва каротинга (клетчатка, провитаминга) бойдир. Ун корхоналаридаги технологик жараён. Технологик
жараён доннинг уз-узидан оциб келиш асосига цу-
рилган. Тегирмоннинг юцори цисмига кутарилган дон
ёки оралик; махсулотлари механик чумичлар ёки пнев-
матик транспортёр, тацсимловчи ускуналар ёрдамида
утказувчи кувурлар орцали бир цават пастдаги машина-
ларга юборилади. Бунинг учун дон янчиш заводлари машиналар жойлашган 6—7 цаватли булади. Янчишга
тайёрланган дон тозаловчи булимдан янчиш булимига '
утказилади. Айланувчи ва заслонкалардан тузилган
ишчи валкалар донни бир текис тацсимлашга ёрдам бе-
ради. Дон ишчи айланаларнинг турли ^аракат тезлиги-
га цараб улар орасидан ^тади.
Доннинг аста-секин айланиши, таркибидаги эндос-
пермни майда ёки ун ^олатига утиши булиниш жара-
ёни дейилади. Шу жараёнда 4—6 валкали дастго^
системалари иштирок этади. Системалар цанчалик куп
булса, улар орасидаги бушлиц шунчалик торайиб бора-
ди. }^ар цайси системадан кейин бунёд буладиган ма^-
сулот ^ар хил катта-кичикликдаги ва турли эндосперм
мицдорига эга. Ма^сулот олиш учун улар тегирмоннинг
т^ртинчи цаватида жойлашган элак машиналарига
юборилади. Ма^сулот валикли дастго^лардан пневматик
транспортёр ёрдамида машиналарга утказилади.
Йирик ун ва донлар сифатга ажратувчи машиналарга
келиб тушади. Бундай машиналар ситовейкалар деб
аталиб, янчиш булимининг учинчи цаватида жойлаш- ,
гандир. Таркибида асосан эндосперм булган юцори си-
фатли ма^сулотлар валикли дастго^ларга юборилади
ва улар цайтадан янчилади.
Янчиш деб аталадиган бу жараён 7—8 усулда амалга
оширилади. Баъзида янчишни тезлатиш учун валикли
дастго^лардан кейин жойлашган энтолейторлар деб
аталувчи цушимча майдаловчи машиналардан фойда-
ланилади.
Таркибида пустлоц цисмлари булган йирик унларни
аввал рифелсиз валикли тозаловчи дастго^ларга юборилади,
сунг яна ситовейкаларда навларга ажратила-|
ди ва эланади. Таркибида пустлок; булган йирик унларни
цайта ишаш тозалаш жараёни деб аталади ва бу
жараёнда 3—4 валикли системалар иштирок этади.
Ситовейкалардан утгач тайёр ма^сулот сифатида ом-
борга жунатилади. Бу жараён пайтида 2—3 фоиз манна
ёрмаси (крупа) ажратиб олинади. Манна ёрмаси деб
йирик унга айтилади.
Download 56,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish