4-мавзу: Механикани фан сифатида ривожларниш тарихи. Г. Галилей, И. Ньютон, Е. Торичелли, Б. Паскал, Кавендеш, Эйлер, Лагранж ва бошқа олимлар изланишлари


II. И.Ньютон изланишлари. Унинг динамика ва бутун олам тортишиш қонунлари



Download 3,65 Mb.
bet2/5
Sana19.04.2023
Hajmi3,65 Mb.
#930551
1   2   3   4   5
Bog'liq
4-Мавзу

II. И.Ньютон изланишлари. Унинг динамика ва бутун олам тортишиш қонунлари.
И.Ньютон
(1643-1727)
Исаак Ньютон Физика фанининг ривожланишида мухим роль ўйнаган инглиз олими Исаак Ньютон 1643 йил 4 январь Англияда буржуа революцияси даврида Шарқий Англияиинг Вульфстрон қишлоғида фермер оиласида туғилган. У ўзининг билимини дастлаб қишлоқ мактабида олган. 1661 йили Кембридж университетига ўқишга кирди. 1665 йили магистрлик даражасида битирди.
XVIII asrning eng mashhur, buyuk olimi, ingliz matematigi, fizigi va astronomi. U Galileyning tajribalari natijalariga tayanib mexanik harakatning umumiy qonunlari – dinamika qonunlarini qonun sifatida fanga kirgizdi. Butun olam tortishish qonunini kashf etdi hamda matematikadan integral va differensial hisoblarning asoslarini yaratdi. U asos solgan mexanikani hozirda “Nyuton mexanikasi” yoki “Klassik mexanika” deb ataladi.
Nyuton optika sohasida ham ajoyib tadqiqotlar o‘tkazgan. Xususan, dispersiya hodisasi hamda Nyuton xalqalarini kashf etgan. Interferensiya va dispersiya hodisalarida yorug‘likni to‘lqin deb o‘rgangan bo‘lsa-da, u yorug‘likni korpuskula (zarra) lar oqimi deb hisoblagan. U ko‘pgina ishlarini 25 yoshgacha bo‘lgan davrda amalga oshirgan bo‘lib, uning ishlari “Natural filosofiyaning matematik asoslari” va “Optika” degan mashhur kitoblarida nashr etilgan.
Классик механикада куч фундаментал тушунча ҳисобланади. Куч-жисмларнинг ўзаро таъсирлашуви ва уларнинг механик ўзгаришининг сабабчиси, яъни уларни бир-бирига нисбатан кўчишининг физик меъзони ҳисобланади.
Бутун олам тортишиш қонунига кўра кучнинг манбаи масса ҳисобланади. Шундай қилиб, Ньютон томонидан илк маротаба киритилган “масса” тушунчаси кучга қараганда фундаменталроқ ҳисобланади.
Масса ғоясига яна қайтсак, у заряд заряд каби ҳозирги вақтда унинг квантланганлиги кузатилган эмас, масса шу ҳуссусияти билан заряддан фарқ қилади. Шу билан бирга масса фақатгина гравитацион ўзаро таъсирнинг ўлчовигина бўлмай, балки жисмларнинг инертлик меъзони ҳамдир. Бинобарин инертлик – жисмнинг қайсарлик ўз тезлигини ўзгартиришини ҳоҳламаслигидир. Шунга кўра, кўпинча гравитацион ўзаро таъсирлашувнинг ўлчови сифатида mгр, ва инертлик ўлчови сифатида инерт масса mи тушунчаси киритилади.
Барча жисмлар орасида ўзаро тортишиш кучлари мавжудки, бу кучларни Ньютон “Бутун Олам тортишиш кучлари» деб атади. Бу куч “Гравитацион куч” деб ҳам аталади. Массалари m1 ва m2, ҳуссусий ўлчамлари улар орасидаги r масофадан анча кичик бўлган икки жисм орасидаги бутун олам тортишиш кучининг қиймати

Download 3,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish